Јануар важи за „најдужи“ месец у години због трошкова које су грађани имали током новогодишњих и божићних празника. Финасијска ситуација се још више усложњава за поједине који ће имати трошкове и због обележавања славе или прославе рођендана, а за њхове госте због куповине поклона за те прилике. Тако се поставља питање како финансијски „прегурати“ овај месец и како прерасподелити оно што је остало у кућном буџету.
Паметно управљање финансијама не значи да треба нечега да се одрекнемо, него да је потребно само испланирати трошење новца на време.
За оне који су ушли у финансијске проблеме у јануару упалила се лампица, па тако треба да преиспитају опште финансијске навике и понашање приликом трошења новца.
Како распоредити кућни буџет?
Стручњаци кажу да је савет да се кућни буџет распореди у децембру јер је то најпрактичније.
Душан Узелац са портала „Каматица“ каже за Еуронеwс Србија да је то и најбољи савет.
„Све активности на пољу личних финансија имају одложено дејство минимум шест месеци. Оно што данас учините ће се манифестовати на вашем рачуну за шест месеци. Ако је неко сада у јануарском изазову онда је то сигнал, односно лампица се упалила на те опште финансијске навике и на понашање и ту треба онда обратити пажњу и спремити се за следећи јануар“, рекао је Узелац.
Он додаје да је то најпаметнији савет али и најзахтевнији.
„Од лакших савета, можете отићи по кредит како би се до неке финансијске позиције стигло раније. Кредити су у том смислу финансијска пречица“, рекао је Узелац.
„Златно правило“
Како да се грађани уздрже од куповине неких ствари у јануару ако су се већ истрошили за празнике, а не би да подижу кредит?
Изузимајући потрошњу која се односу на дневне потребе и храну, Узелац је навео да треба прескочити, на пример, куповину гардоробе и потом сагледати да ли вам нешто недостаје.
„То је у потрошњи најефектиније. Посматрајте себе и своје импулсе за потрошњом, пробајте да прескочите одлазак у продавницу и посматрајте да ли вам нешто у животу фали кад не одете у продавницу и кад не купите гардеробу и неке ствари“, рекао је Узелац.
Та потрошња се, додаје, не односи на дневну потрошњу и на прехрану, него више на оне ствари које су из домена емотивне потрошње, односно на нешто што нам живот чини лепшим али ништа се неће догодити ни ако то не купимо.
Узелац каже да је то нешто што је увек на изазову по питању потрошње.
„Златно правило – ако одете викедном у продавницу попуст је 30 одсто, ако не одете онда је 100 одсто уштеда“, навео је он.
Шта значи паметно управљање финансијама?
Када неко каже да му је нешто потребно, ту се крије сва мудрост управљања финансијама.
„Неко ће рећи да му је потребно зимовање, неко ће рећи да му је потребно летовање, неко да му је потребан нов телефон, то је све из домена емотивне потрошње. Ништа од тога није потребно, то је жеља а не потреба. Потреба је давно превазиђена у егзистенцијалном смислу, сви имамо гардеробу, имамо где да живимо, имамо уређаје и интернет и то је оно то је данас замена теза. Нема мањка пара, има вишка жеља“, рекао је Узелац.
Он додаје да то треба препознати као потрошачки механизам.
„Када препознате на које импулсе реагујете, а на које не реагујете у том смислу потрошње, онда ћете схватити како вам продавци маме паре и призивају потрошњу“, навео је Узелац.
Извор: Euronews