„ Данас, када заборављамо важне датуме, много битне и значајне ствари и људе, не желимо да заборавимо да вам кажемо једно велико и највеће ХВАЛА.
Хвала за разумевање, за професионалност, хвала што смо заједно одрастали, што сте у сваком тренутку били уз наше пубертетске бубице. Хвала за незаборавне 4 године, за то што смо имали најбољег разредног и најбољег директора на свету, хвала што сте уз нас на нашим сусретима и надамо се и желимо да они трају још много, много година.
Пензија није крај, него само неки нови почетак и ми вам од свег срца желимо да је што дуже користите, уживате са својом породицом, пријатељима, па и са нама.
Никада вас нећемо заборавити.
Ваше 4ф (1999.-2003.) „
Овако се, сада већ легендарно, прво одељење финансијских техничара у Економској школи у Ужицу, уписано ратне 1999.године, поздравило и честитало свом разредном старешини и тадашњем директору школе, Обраду Златићу, одлазак у пензију. Обрад Златић је рођен на данашњи дан , 24. јануара 1959. године у Ужицу. Његови Златићи воде порекло из златиборског села Крива Река на које је одувек био врло поносан.
Основну шкку и гимназију је завршио у Ужицу, одакле школовање наставља на Факултету за физичко васпитање у Београду, где је дипломирао 1983. године. Касније, радећи у просвети, уписао је постдипломске студије и магистрирао 2016. године. Пре доласка на место професора физичке културе у средњој Економској шкли, у септембру 1989. године, Обрад је радио на четири позиције које су, наравно, уско повезане са оним што је њему, поред породице и пријатеља, најважније, а то је спорт.
У периоду 2001 – 2009. године налазио се, врло успешно, на месту директора Економске школе. У том периоду Економска школа је отворила неколицину нових смерова и из ње је изашло много нових пословних и финансијских администратора, цариника, службеника осигурања.
Министарство просвете и спорта је препознало професорово квалитетно пословно ангажовање па је 27.јануара 2006. године добио Светосавску награду за изузетан допринос развоју образовања и спорта у 2005.години.
У младости, Обрад се дуго бавио атлетиком и гимнастиком и постизао је веома значајне резултате. Дуги низ година ради као инструктор скијања.
Такође, оно што је најбитније напоменути, Обрад је диван и посвећен супруг Нини, професорки у ТШ „Радоје Љубичић“, отац Милице и Милана, одличан пријатељ, вредан, поштен, веома принципијелан човек, радо виђен гост угоститељских објеката, страствени пецарош, љубитељ Дрине и, како његови бивши а и садашњи ученици воле рећи: „Строг али праведан.“. А на то би његова прва „послератна“ генерација додала и „Најбољи професор, разредни и директор и наш велики пријатељ. „
Огласна табла /Ј.Ц.
