Друштво аграрних економиста Србије са Институтом за пољопривредни развој земаља у транзицији из Халлеа у Немачкој завршили су истраживање о кретању цена хране у Србији у протекле три године. Резултати су показали да је кромпир у малопродаји поскупео у просеку 90 одсто, исто толико и шаргарепа.
Цена јабуке скочила је за више од 50 посто, а нешто мало мање је поскупјела је сува сланина. Апсолутним рекордерима поскупљења означили су свињску маст с повећањем цене већим од 160 одсто. Највећег кривца за нереална поскупљења хране истраживачи виде у трговачким маржама, за које кажу да су далеко више од европских.
Дугорочно решење између осталог виде и у увођењу институције за контролу цена хране, која би радила на фер односу произвођача, прерађивача и трговаца храном. Али и у улагању у домаћу прехрамбену индустрију, у активацији робних резерви као и увођењу високе транспарентности у погледу цена. Само један, домаћи ланац малопродаје има маржу приближну оној у ЕУ, док остали нису фер.
На питање могу ли се очекивати мање цене хране будући да стиже сезона домаћег воћа и поврћа, професорка Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста Србије, каже како није претерани оптимиста. Она додаје да се у сезони доспевања домаћих плодова може очекивати пад цена, али да је то краткорочно. Не верује да ће тај тренд имати посебне ефекте на сектор прераде. Каже да расподела профита између пољопривредника, прераде и трговца није праведна и да до снижавања цена хране у Србији може доћи само путем снижавања трговачких маржи.
“Марже које ћу ја сада изнети су и веће, због тога што ми не знамо колико се непоштене праксе трговаца додатно уграђују у трошкове произвођача. Ако гледамо бруто маржу, она се у Србији креће за важније супермаркете од 21 до 31 посто, док је марк-уп (маржа која показује колико је производ “надограђен” изнад његовог оригиналног трошка) чак 44 посто”, каже професорица Бранков и подвлачи да само ланац домаћих супермаркета има за један посто нижу трговачку маржу него што је просек Европске уније, а за који каже да износи 22,5 посто.
“Чак и дисконтни ланци који су се појавили у Србији, за које се очекивало да утичу на спуштање цена, нису довољно ефикасни. И они имају већу маржу него што има домаћи ланац. Исти ланац који послује и у земљама Еуропске уније и у Србији, овдје има марже рецимо 9 одсто више него у ЕУ. Значи, то генерално није фер”, закључује Бранков.
На питање могу ли потрошачи и њихова удружења учинити нешто у вези са нереално високим цијенама, одговара да би она требало да буду неовисна и ефикасна.
“Комисија за заштиту конкуренције такође треба радити ефикасно свој посао, а ми морамо бити информирани. Значи, није ми логично да постоје тако велике разлике у маржама. Да је та разлика у маржама један до два одсто, то бих могла разумјети. А то је присутно и у месној индустрији. Једна компанија има маржу 35 одсто, друга компанија има маржу 20 одсто”, каже професорица агроекономије.
Смањена потрошња
Додаје и да је раст цена довео до мање потрошње. Она истиче како се показало да је најосетљивија потрошња белог сира. Значи, ако се цена белог сира повећа за 10 одсто, његова потрошња се смањује за 15 одсто.
“Ако се цене суве сланине повећа за 10 одсто, њена потрошња се смањује за 8 одсто”, наводи професорка Бранков и наглашава како ће се трговци понашати онако како им буде дозвољено.
Извор: Пословни.хр / Фото: MARKOBR / SHUTTERSTOCK
