Ресторани у Београду већ користе платформу која омогућава примање напојница платним картицама.
Тек што су угоститељи помислили да ће конобаре, куваре и остале раднике задржати током летње сезоне и повећати им зараду уз бакшиш који је омогућен и у случају безготовинског плаћања рачуна опет су се нашли пред новим проблемом. Овај додатни „приход” који се преко једне апликације већ остварује у домаћим ресторанима, по мишљењу Министарства финансија требало би да се опорезује са 20 одсто. Тако је наведено у фебруарском издању билтена стручних мишљења, које је Министарство финансија дало на захтев компаније која је власник ове платформе која омогућава примање бакшиша платним картицама. Платформа је за сада јединствена код нас и намењена је угоститељству, свим ресторанима, хотелима, кафетеријама, баровима, али и другим бизнисима у којима запослени могу добити бакшиш.
У свету постоје бројне сличне платформе и већ дуго успешно раде у Америци, Великој Британији, Француској, Русији… Како је објашњено на сајту ове компаније, услуга је потпуно бесплатна за фирме у којима се користи, осим што се од сваке трансакције, односно бакшиша, одбија 15 одсто износа за провизију фирми чија је апликација. Они наводе да су ту урачунате све накнаде и провизије за картичарске компаније, те да је то једини трошак који ресторан или други објекат има. Апликација функционише тако што запослени креира налог на платформи и добија персонализовани кју-ар код. Гост који жели да остави бакшиш конобару једноставно скенира тај кју-ар код који води до налога запосленог, уноси износ по жељи и оцењује тог радника који га је услуживао. Затим унесе податке платне картице и потврђује плаћање, после чега је новац на налогу тог запосленог.
Шта је спорно и зашто овај додатни „приход” не би требало, по мишљењу пореских власти, да остане неопорезован? Према мишљењу Министарства финансија ситуација је јасна.
– Имајући у виду како напојница не представља део прихода угоститељског објекта, сматрамо да тако остварена средства нису приход који подлеже опорезивању порезом на доходак грађана на друге приходе, навели су у стручном мишљењу.
У ресторанима који користе ове услуге и већ наплаћују бакшиш на овај начин кажу да би опорезивање бакшиша додатно оптеретило овај сектор. У једној посластичарници у центру Београда за „Политику” кажу да ову платформу користе и да у току једног месеца у просеку од гостију добију између 50.000 и 60.000 динара.
– Имамо терминал који стоји поред касе и преко њега гости могу да оставе напојницу. То углавном користе странци који немају готовину, а и навикли су у својим земљама да на овај начин „часте” запослене. За сада овај приход иде на рачун менаџера, а онда на крају месеца сви делимо новац у зависности од радних сати – каже наш саговорник.
Он додаје да се и даље више бакшиша добија од гостију који плаћају рачун готовином. На питање како коментарише могућност да се овај приход опорезује, он каже да је као грађанин Русије навикао да се и на бакшиш плаћа порез и да је то нормално.
– Можда би то све требало да иде преко фискалног рачуна, али уз мањи проценат пореза, јер је ово мотивишуће за раднике који иначе имају мале плате. Србија се, познато је, последњих година суочава са недостатком радне снаге у угоститељству и проблем се значајно увећава када крену те летње миграције у Хрватску, Црну Гору, Грчку – каже он.
„Хорес” тражи помоћ надлежних
Удружење за туризам ПКС и Пословно удружење хотелско-угоститељске привреде „Хорес” обратили су се минситарствима финансија и туризма затраживш решење овог проблема. Они предлажу измене законских прописа који регулишу област опорезивања напојница.
Из удружења „Хорес” предлажу да се напојница лимитира и буде неопорезива до 10 одсто вредности услуге, као и да се евидентира на рачуну.
– Сав приход од напојница изнад законом неопорезивог лимита би био опорезован као и остали приход како би се избегао ризик од злоупотребе. Неопходно је дефинисати годишњи неопорезиви лимит дохотка од напојница по запосленом као што је то регулисано у Хрватској (до 3.600 евра на годишњем нивоу се не опорезује) – каже за „Политику” Георги Генов, директор удружења „Хорес”.
Политика
