Предстојећи викенд многи ће искористити за набавку намирница за првомајске и васкршње празнике. Иако су цене хране једна од најболнијих тема српске економије, у нашем потрошачком и културолошком коду важи правило да за празнике „мора да се има“. Склони смо да се за празничну трпезу задужујемо и да купујемо више него што нам треба па велики део хране заврши у ђубрету иако је све више гладних.
Иако Васкрс и Први мај немају потрошачку динамику коју имају Нова година и Божић, током спојених пролећних празника можемо очекивати повећану потрошњу за 30 до 40 одсто – рекао је за РТС Вељко Мијушковић, доцент на Економском факултету у Београду.
Додаје да можемо очекивати повећања цена појединих категорија меса као и угоститељских услуга и туристичких аранжмана као и осталих ствари на које грађани фокусирају своје слободно, празнично време.
Додаје да су акције у малопродаји већ почеле и да ће нас трговци мамити снижењима на актуелне производе попут јаја и сувомеснатих производа.
Мијушковић наводи да можемо говорити о томе да ће доћи до неке стабилизације цена оног момента када тај пик тражње опадне.
“Не очекујем да ће доћи до неких драстичних варирања цена али може се десити да дође до несташице неких категорија артикала. Ево сад баш трговци јављају да је ћумур дефицитаран због роштиља који ће се организовати и да је његова цена прилично нестандардна, односно да се не може говорити о некој очекиваној просечној цени, већ знатно варира од објекта до објекта“, каже Мијушковић.
Купујемо преко мере за празнике
Колико год да су цене хране болна тема домаће економије, код нас важи правило да за празнике мора да се има. Припремајући богату трпезу спремни смо и да се задужимо. Купујемо преко мере, а вишак хране бацамо иако је све више гладних.
“У Србији се на годишњем нивоу према подацима Банке хране баци око 770.000 тона хране. Очекује се да ће се управо отпад од хране повећати са количином потрошње у овом периоду, а то је негде за 40 одсто. Ако знамо, по неким подацима да један Београђанин, рецимо, направи 300 грама отпада, сада ће бити минимум 450“, рекла је за РТС Санида Кларић из хуманитарне организације Банка хране.
Она је истакла да је од пандемије коронавируса значајно опао број компанија које донирају храну за сиромашне.
“Банка хране је имала негде око 50 донатора и то великих донатора и постепено се то смањивало тако да смо сада ту негде на пола од тог броја. Међутим, сада је покренута акција да се порез на донације хране укине како би компаније имале свој интерес да донирају“, рекла је Кларићева и истакла да Банка хране прима донације у пиринчу, брашну, конзервама и другој упакованој храни.
Каже да ту робу они даље дистрибуирају до око 220 организација које храну односе до оних којима је најпотребнија. Додаје да то нису само незапослени, особе са инвалидитетом или старачка домаћинства, већ да су у потреби за донацијама све више и породице у којима неки од чланови раде, али њихова примања не могу да покрију све веће трошкове исхране.
