Цене меса скочиле су уочи Васкрса и Ђурђевдана. Јагњетина је поскупела за 20 одсто, а прасетина за чак 40 одсто у односу на исти период прошле године. Професор Драган Гламочић са Катедре за сточарство новосадског Пољопривредног факултета каже да не очекује постпразнично појефтињење меса будући да се дуго суочавамо са падом сточног фонда као и прекомерним увозом.
Они који због поста нису куповали месо месец и по дана, непријатно су изненађени поскупљењима уочи Васкрса и Ђурђевдана. Јагњетина је поскупела за 20 одсто а прасетина за чак 40 одсто у односу на исти период прошле године.
Професор Драган Гламочић са катедре за сточарство новосадског Пољопривредног факултета каже да не очекује постпразнично појефтињење меса будући да се дуго суочавамо са падом сточног фонда као и прекомерним увозом.
„Ако гледамо цену прасади из увоза која је око 135 евра за грло од 30 килограма, што је око 530 динара по килограму меса у старту, није логично очекивати да ће месо појефтинити после празника“, рекао је за РТС професор Драган Гламочић са Катедре за сточарство новосадског Пољопривредног факултета.
Каже да расту и увоз меса и увоз живих животиња за клање, што, оцењује, не доводи до побољшања у овом сектору.
„Ове године смо за три месеца увезли и око 100.000 прасади, а пре три године свега 20.000 прасади. Што се тиче јагњетине, то је стабилно, задовољавамо своје потребе. Када је у питању живинско месо, ту је негде око 10 одсто учешће меса из увоза, а када је у питању говедарска производња, јунеће месо, свега неколико процената је из увоза. Међутим, ако упоредимо са претходним периодом, видимо да нам се за три године повећао и увоз јунећег меса и то за негде три пута, што говори да се смањује и фонд говеда“, каже Гламочић.
Додаје да се морају преузети кључни потези. Сматра да ограничавање броја увозних дозвола за месо изузев у веома критичним и ситуацијама нису решење.
„Ми увозимо живе животиње константно и хвалимо се како увозимо, а то није решење. Решење је једино да повећамо матичне запате, да увеземо приплодне животиње, приплодне назимице, које ће овде производити прасад, које ће користити нашу сточну храну. Живе животиње не могу повећати сточни фонд јер углавном се ради о увозу мушких кастрата, који не могу да се користе за даљи приплод“, истиче Гламочић.
Сматра да су нам потребне нове технологије и знање и да није срамота да наши стручњаци оду у земље попут Данске које имају веома развијену производњу меса
Имамо политичку одлуку за скок у сточарству
Иако су субвенције по грлу стоке повећане и за 60 одсто чини се да ни то није приволело сточаре да се више баве производњом која је тешка, прљава и траје 365 дана у години. Гламочић каже да је нашем сточарству потребна инфузија.
„Нове инвестиције у сточарство, куповина најсаврменије опреме, аутоматизација, најсаврменији објекти и наравно, мора да се увезу приплодна грла. Значи, ако ми нашем сточарству не будемо дали инфузију у наредном периоду, наше сточарство ће одумрети“, каже Гламочић.
Указује да за тако нешто увек мора да постоји политичка одлука.
„А оно што сам чуо пре два месеца од председника Александра Вучића, то је да је држава спремна да издвоји додата средства за инвестиције у сточарство. То значи да се неће смањивати субвенције, које смо већ достигли, а које су веће него у многим земљама ЕУ“, каже Гламочић.
Истиче да сточни фонд није преко ноћи пао па се неће преко ноћи ни повећати, али очекује заустављање даљег пада.
Рекордне субвенције за сточарство
Каже да је држава за сточарство определила рекордне субвенције и да сада треба улагати у знање и аутоматизоване фарме јер се кроз сточарство заради 5.000 до 10.000 евра по хектару а у ратарству свега 1.500 евра по хектару.
Додао је да ратаре и сточаре не треба одвајати, али да је велики број ратара схватио да се кроз сточарство може зарадити 5.000 до 10.000 евра по хектару, док се у ратарству може зарадити свега 1.500 евра и да је зато велики број њих спремно да уложи и у ову грану пољопривреде.
