Пред путовање у иностранство, посебно у току летње сезоне, велики број грађана запада у дилему да ли у Србији купити евре или валуту земље коју посећују, или плаћати рачуне картицом.
Према подацима Народне банке Србије, у летњим месецима долази до благог пораста броја грађана који имају проблем са коришћењем картица у иностранству.
Стога, многи се осећају комфорније када имају кеш код себе, али ипак ваља имати на уму да то подразумева трошкове конверзије новца, односно цену претварања динара у евре или друге валуте.
Посебно је важно обратити пажњу које се валуте користе у земљи у коју се путује, како се не би плаћали дупли трошкови – куповина евра, а затим замена евра за локалну валуту.
Иако кеш у новчанику може пружити осећај сигурности, овај начин плаћања у иностранству повлачи ризик од губитка или крађе новчаника, што може резултирати неповратним губитком новца.
Трошкове може проузроковати и подизање готовине на банкоматима или шалтерима страних банака. Уколико затреба кеш, за подизање на банкоматима повољније је користити дебитну него кредитну картицу, као што је и јефтиније подизати новац са банкомата него на шалтеру банке.
Провизије за подизање готовине на банкоматима у иностранству варирају, а некад су веће и од износа који се подиже.
Скидање готовине са дебитне картице на банкоматима у иностранству кошта око три евра фиксно, плус око један одсто укупног износа. НБеке банке наплаћују око један одсто укупне суме, али најмање пет евра без обзира на износ. Дакле, цена подизања 500 евра била би пет евра, али подизање 20 евра коштало би исто толико. Из тог разлога исплативије је подизати веће суме ређе, него мање суме често.
Подизање новца са кредитне картице је нешто скупље, кошта три евра плус три одсто укупне трансакције, док се подизање на шалтеру банке наплаћује четири евра фиксно, плус око три одсто од укупне суме.
Генерално, јефтиније је подизати готовину са дебитних него са кредитних картица. Најбоља и најбезбеднија опција је консултовати се са банком о свим трошковима, јер неке банке не наплаћују провизије у својим испоставама у иностранству, док друге ту услугу наплаћују око један евро.
Они који се одлуче на плаћање дебитном картицом у продавницама у иностранству морају да рачунају на накнаду од око један одсто укупне суме, док се при коришћењу ВИСА Инфините дебитне картице накнада не наплаћује (осим ако се оригинална валута трансакције извршене разликује од евра).
И при овој врсти плаћања боље је користити дебитну картицу, а најповољније ону везану за девизни рачун. У том случају, или неће бити провизије ако је рачун у валути коју плаћате, или ће банка ту услугу наплатити око један одсто.
Такође, пре самог плаћања треба проверити да ли продајно место уопште прима тип картице којом би се извршило плаћање.
Иако је плаћање картицом повољнија опција него подизање новца са банкомата, неповољна ситуација по купце може се јавити ако трговац сам формира девизни курс.
Рецимо, ако продавац у Египту одреди курс египатске фунте у динаре, тада конверзија кошта знатно више него када је спроведе банка.
Напослетку, ако се неким случајем догоди губитак или крађа картице, неопходно је одмах о томе обавестити банку која је издала картицу да би се блокадом спречило њено неовлашћено коришћење.
На полеђини сваке картице налази број контакт центра банке која је издала картицу, а кориснички сервис доступан је 24 сата. Зато је пожељно забележити или сликати полеђину картице и у случају губитка одмах је деактивирати.
Извор: Данас