Чувени Момо Капор је приметио да се уствари свака жена свађа сама са собом, када покушава да се расправља са мужем!
Момо Капор био је истакнути писац, сликар, новинар и музичар, чије дело и данас живи међу људима, а неретко се може чути и како цитирају неке његове чувене речи. Наиме, Капорова каријера била је изузетно разноврсна, обухватајући многе уметничке дисциплине. А његово наслеђе остаје неизбрисиво у свету књижевности, сликарства и новинарства.
Као новинар, Момо Капор је писао за многе престижне новине и часописе, доприносећи културној и уметничкој сцени. Његови текстови били су инспиративни и информативни.
Као писац, створио је богат и разноврстан књижевни опус који укључује романе, приповетке, есеје и путописе. Момове књиге често су инспирисане личним искуствима, путовањима и различитим ликовима из стварног живота.
А управо је у својој књизи “Магија Београда” у причи „Летовање“ на комичан, али и реалан начин, описао како се Српкиње свађају са својим мужевима.
Преносимо вам га у целости:
“Слободанееее! Слооообооооодаааанееее! Сместа излази из мора! Ни секунд више! Погледај, како си помодрео! Зуби ти цвокоћу! Сместа напоље, је л’ ме чујеш?
Кажи му и ти да изађе напоље! Ти си му отац! Погледај, сав је плав!
Па ти ниси нормалан! Тебе баш брига! То је човек да излуди!
То дете би поред тебе могло и да се удави, а ти ни да мрднеш ни малим прстом! Као што ниси мрднуо ни онда када ме је онај саобраћајац извређао на мртво име. Шта си ти радио? Заценио си се од смеха, уместо да ме заштитиш као човек!
Ја прва почела? Само сам ти казала да си, заиста, возио пребрзо и да увек возиш тако пребрзо и да мислиш да си најпаметнији и да си претицао ону цистерну и да ћу, ако тако наставиш, изаћи са дететом на сред магистрале, а он ти је онда вратио возачку дозволу и рекао да неће да те кажњава (је л’ тако било?) јер си већ кажњен што имаш жену као што сам ја! Јесте, то је рекао! А, ти ниси мрднуо ни малим прстом! Шта? Шта је требало да радиш? Не, није требало да се тучеш са њим, али могао си бар да му одговориш, а не да се смејеш као какав дебил!
Е, то је стварно… Питам се само због чега си се уопште и женио! Па, теби би, у ствари најбоље било да си сам!
Ти, уопште, и ниси за брак. Хајде, лепо склони те новине и признај: је л’ да да би ти било много лепше да си сам, без нас двоје, а? Хајде, буди макар једном човек и признај!
Господе, коме ја говорим?
Шта он ради по читав боговетни дан? Или спава или чита новине или пије пиво… И то ми се зове летовање!
Пет пута бих се боље провела да сам лепо остала у Београду. Замрачила бих собе, направила промају и бар бих се поштено испавала.
Овако, шта? Годину дана чекам ове бедне две недеље на мору, а на плажу долазимо у подне, кад нормалан свет већ одлази на ручак.
Ти си ми то омогућио? Шта ти имаш коме да омогућаваш? И шта си ми то омогућио, молим те?
Да станујем у неком димњаку, сто осамдесет степеница изнад магистрале? Јесте, тачно сто осамдесет! Јуче сам бројала…
Да се купам на овој смрдљивој јавној плажи која базди на кокосово уље?
Да се правим како не видим да непрестано буљиш у ове жене без горњег дела костима? Мислиш да нисам приметила како их посметраш? – Зашто и ја не скинем горњи део? Зато што сам била будала, што сам дојила дете и упропастила груди, а не као ове које само на себе мисле! Ето, зашто га не скидам, ако хоћеш да знаш!
Други људи воде своје жене на све те Хамлете, Бетовене и Шопене, а ти нас изводиш на роштиљ! Као да нисам могла да једем ћевапчиће и у Београду, где су много бољи и не смрде на маслиново уље?
Шта си ми још омогућио? Да шипчим до пијаце и натраг и правим нам сендвиче за плажу, да тамо случајно не бисмо трошили! А, израчунај само колико сваки дан потрошиш на цигарете и пива? Само израчунај!
Шта сам ја Богу згрешила! Погледај само друге мужеве и друге жене! Шетају лепо људи увече по обали, држе се за руке, разговарају… Имају шта да кажу једни другима. Не буље у новине и у чашу!
Господе! Па, он је заспао! Е, ово је стварно…Слобоооодааанееее! Слободанееее! Да си сместа изашао из воде!”
