У засеоку Галине, на 1.200 метара надморске висине, скривеном у бајковитом пределу планине Таре, живи Мирко Драцлин. Једини је становник овог краја, а његово друштво чини стадо од 70 коза и кобила Охаја. Његова изолација не умањује успех – производи од козјег млека су толико тражени да једва успева да задовољи потражњу.
„Живети у природи је лепо. Ко воли природу, за њега нема лепшег живота. Тишина, чист ваздух и мир. Али, зима зна да буде сурова, посебно кад снег затрпа путеве,“ каже Мирко.
Путеви – највећи изазов
Највећи проблем у овом рају је приступачност. Када снег завеје планину, живот се додатно компликује. „Чишћење пута је главни изазов. Без тога, све стаје – од транспорта млека до набавке намирница,“ објашњава он.
Ипак, Мирко се не жали. „Ко је вредан, може да опстане. Села су празна, али ко хоће да ради, овде може лепо да живи.“
Живот са козама и сусрети са медведима
Све је почело са једном козом. „Купио сам једну козу и довео је у село. Била је усамљена, па сам узео још једну. Тако је почело. Данас имам стадо које сам сам створио,“ каже Мирко.
Од козјег млека месечно производи до 50 литара у сезони, али тражња је много већа. „Држим цене ниске, да би сви могли да купе, али једноставно немам довољно.“
Медведи, који су честа појава на Тари, нису му проблем. „Видети медведа није страшно. Никада ми нису дирали козе. Стари шарпланинци су их штитили, али сада морам да набавим нове чуваре.“
Потребна је женска рука
Иако је сам, Мирко не губи наду да ће пронаћи сапутницу. „Треба ми неко да подели обавезе, да ми помогне око посла и живота овде.“
Субвенције које добија помажу, али за њега је рад најважнији. „Без рада нема напретка. Жабе ти субвенције ако нећеш да радиш.“
Мирко је годинама живео у Швајцарској, али Тара је његов дом. „Алпи су лепи, али овде је лепше. Мирније је, а живот је испуњенији.“
До пролећа, када снегови спадну, Мирка ће поново обузети тишина његовог малог раја. Са кобилом Охајом и стадом коза, он је чувар планинске лепоте, али и човек који верује да је природа највећи дар.
Извор: Б92 / Фото: Снимак екрана Б92
