Српска православна црква слави данас Детињце, празник који је увек треће недеље пре Божића. Данас родитељи везују децу исто као што ће и она наредне недеље везивати мајке, очекујући откуп.
То узајамно „дрешење“ у хришћанским кућама ствара празничну, свечану атмосферу попут оне коју су, уз дарове, донели источни мудраци светој породици Богодетета у Витлејемску пећину. Спрема се свечани, посни ручак, који окупља целу породицу.
„Код нас је забележено у традиционалној култури да су деца копча традиције, да децу треба даривати, а исто тако да их треба учити и понашању које је битно у оном смислу ко је битан за породицу“, каже др Весна Марјановић, етнолог.
Као и крсне славе и ови празници су наше јединствене светковине. Обилују топлином породичног окружења, па је лепота празновања у нераскидивој љубави родитеља и деце.
„Празник Детињци да деца дарују оца, мајку а онда опет наредне недеље мајка је та која се одреши, а онда отац пред сам празник рођења Исуса Христа. Ту јесте поента да се да фокус на битност породице. На ту микро заједницу која јесте нуклеус друштва“, каже Марјановићева.
Свечарење празника са мноштвом обичаја, а српски народ се издваја по богатству детаља у њиховом чувању, јесте и гаранција опстанка традиције. У српској духовној ризници улога обичаја и њиховог међугенерацијског преношења исказана је и пословицом „Боље да пропадне село, него обичај“.
Фото:илустрација
РТС
