Извршни одбор Централне банке донео је одлуку о привременом ограничењу камате на пет одсто за постојеће, али и нове кредите са променљивом каматом, као и за нове кредите са фиксном стопом. Ограничење је предвиђено Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга, који тек треба да се нађе пред посланицима у Скупштини. Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга НБС Бојан Терзић рекао је за РТС да сврха ограничења није само дефинисање максималне стопе, већ да се у будућности спречи нагли раст камата.
Бојан Терзић је навео да је привременом мером из 2023. године, која истиче 31. децембра, односно престаје да важи од 1. јануара наредне године, каматна стопа била ограничена на 4,08 одсто.
Објашњава да се, у односу на претходну каматну стопу очекује благо повећање рата, али је и даље мање од онога што би било да нема ове одлуке.
„Каматна стопа би била негде око 5,63 одсто, у просеку. Код многих клијената би била и већа, код одређених клијената нешто мања. Тако да ми сада са пет одсто омогућавамо фазни и постепени прелазак на тржишну стопу, али је то и даље испод тржишне стопе“, истакао је Терзић.
Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга НБС наводи да је ово фазно прилагођавање пре свега за стамбене кредите, али су обухваћени и остали типови кредита – готовински, потрошачки, као и кредитне картице.
Централна банка је у одлуци образложила и да је, поред ограничења каматних стопа код стамбених кредита, прописала и ограничење каматних стопа за готовинске и потрошачке кредите, тако да номинална каматна стопа код тих кредита одобрених у динарима не може бити већа од 14,75 одсто, а ефективна стопа која укључује све трошкове не може бити већа од 15,75 одсто.
Код кредитних картица и дозвољеног прекорачења, постоји ограничење ефективне стопе од 17,75 одсто, односно 19,75 одсто, што у случају дозвољеног прекорачења значи да ће стопа одмах бити смањена за трећину, за све кориснике овог производа.
Ограничење камaтне стопе је привремено до доношења закона, чије се усвајање очекује у јануару.
„Сврха ограничења није само да одредимо максималну стопу, већ и да у будућности спречимо да имамо нагли раст камата, као што је то било у другој половини 2022. и 2023. години и, такође, да подстичемо банке више ка фиксној стопи, посебно за стамбене кредите“, рекао је Терзић.
Према подацима НБС, пре доношења привремених мера 80 одсто стамбених кредита било са варијабилном стопом, а свега 20 одсто са фиксном.
РТС
