Српска Православна Црква обележава данас Материце – један од неколико празника који предстоје Божићу. Као што су мајке везивале децу на Детињце, на исти начин данас деца везују мајке.
Материце се славе другу недељу пред Божић.
Тога дана, деца са унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце.
Мајка се прави да не зна зашто је везана, док јој деца честитају празник, а онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши.
Исто тако се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци, колачима, или неким другим слаткишима.
То узајамно „дрешење“ у хришћанским кућама ствара празничну, свечану атмосферу попут оне коју су, уз дарове, донели источни мудраци светој породици Богодетета у Витлејемску пећину.
Спрема се свечани, посни ручак, који окупља целу породицу.
У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца „везују“ оце, а они им се „дреше“.
Као и крсне славе и ови празници су наше јединствене светковине. Обилују топлином породичног окружења, па је лепота празновања у нераскидивој љубави родитеља и деце.
Свечарење празника са мноштвом обичаја, а српски народ се издваја по богатству детаља у њиховом чувању, јесте и гаранција опстанка традиције.
У српској духовној ризници улога обичаја и њиховог међугенерацијског преношења исказана је и пословицом „Боље да пропадне село, него обичај“.
Извор:РТС
