Једно од најдефицитарнијих занимања прошле године у Србији је било ни мање ни више него лимарство, а просечна зарада за тај посао достигла је цифру од 170.000 динара. Лимари су свакако међу најтраженијим професијама дужи низ година, а на месечном нивоу ови радници могу зарадити чак и дупло више.
По подацима сајта Послови Инфостуд, у 2024. години било је укупно објављених 73.732 огласа за посао.
Најтраженије позиције током године одржавале су чињеницу да су послодавци у већој мери тражили раднике са средњом стучном спремом – попут квалификованог лимара.
Најтраженије позиције
Такође, када говоримо о најтраженијим позицијама, послодавци су током 2024. године нудили зараде које су значајно варирале у зависности од радног места и сектора.
Ми смо у жељи да сазнамо нешто више о томе контактирали Милоша Туринског са Инфостуда, који је за наш портал објаснио да су конкретно лимарске позиције већ више година тражене на тржишту рада и да сходно томе расту и зараде за тај посао.
„Када причамо о томе где се највише зарађује, то су увек већи центри попут Београда, Новог Сада и Ниша. Генерално су занатске позиције везане и за обим посла и за количину рада, тако да је количина посла већа што је већи град“, објаснио је он.
Он је додао да се у већим градовима теже долази до квалификованог мајстора и да за неке делатности постоје чак и листе чекања.
Највишу просечну зараду у претходној години остваривали су управо лимари, са 176.000 динара, што их ставља на врх листе.
Дефицит радне снаге наставио је да погађа занатски сектор, где се током године осећала најизраженија потреба за пекарима, аутолимарима, куварима, фризерима, месарима и лимарима.
„Зараде варирају код занатлија из године у годину, али оне свакако расту, а послодавци се боре да привуку квалитетан кадар. Лимари су свакако у рангу плаћенијих занимања“, објаснио је Турински.
Напоран посао
Ми смо такође разговарали са власником једне лимарске радње, који нам је објаснио да квалитетних радника у том послу нема пуно.
„Све зависи од посла до посла, ја се сада трудим да бирам послове, јер понуда има доста. Исто тако вам могу рећи да сматрам да у читавој Србији нема 15 квалитетних радника у лимарству“, рекао је наш саговорник.
Он је додао да је посао напоран и да је током летњих месеци најзахтевније због високих температура, али да се посао исплати.
„Метар олука је сада 500 динара, а ви наплатите 15 евра, значи боље него дрогу да продајете, јер вас за дрогу могу ухапсити. Нема мајстора пуно, али није само то проблем већ и то што су неквалификовани. Рецимо ја имам пуно машина и тврдим да новопечени радници не знају чему оне служе, и да има доста приучених радника“, рекао је.
Он је укратко објаснио да је лимарски посао везан за сечење, савијање и постављање лимова. Рад са танким лимовима – поцинковани 0,8мм-1,5 мм и алуминијумски 1,0 мм – 2,0 мм, рад на ЦНЦ преси и маказама.
Додао је да у рад може да спада и праћење тока производње и коришћење техничке документације, а да стручна спрема и искуство углавном нису неопходни али да су од значаја.
Дефицитарна занимања у прошлој години омогућавала су зараде које су најмање биле у рангу просечне плате на републичком нивоу, док су поједини огласи нудили чак и до 3.000 евра за одређене позиције.
То указује на велику потражњу и спремност послодаваца да значајно плате ретке и потребне вештине.
Извор: Нова.рс