Број интернет превара тзв. фишинга у Србији прошле године 54 одсто је већи него 2023. Истовремено, број интернет напада на компаније већи је 13 одсто. Тужилаштву за Високотехнолошки криминал поднето је више од 2.500 захтева за проверу дела, за које се сумња да су криминална. Стручњаци саветују да је најбољи начин за борбу против интернет криминала едукација и упознавање са новим технологијама.
Србија је мало тржиште, али према подацима компаније која се бави интернет безбедношћу све врсте сајбер напада из године у годину расту, неке су и двоструко увећане.
„По веб претњама Србија је на рекордном, нажалост негативном – деветом месту на свету. Наше тржиште односно наши корисници сурфују и користе интернет са непоузданих сајтова и самим тим смо изложени великом ризику“, наводи Драган Давидовић, генерални директор „Касперски“ за Источну Европу.
Када је безбедно оставити податке на интернету
У одељење за Високотехнолошки криминал МУП-а прошле године стигло је више од 170 кривичних пријава за интернет криминал. Зато упозоравају да је неопходно знати основе онлајн плаћања и када је безбедно оставити податке на интернету.
„Физичко лице купи неки производ на интернету, остави у бази података свој телефон, е-маил адресу, личне податке а на пример база података те фирме процури на интернету, односно дарк нету, ти подаци постају доступни извршиоцима кривичних дела“, упозорава Владимир Вујић, начелник сектора за Високотехнолошки криминал МУП-а Србије.
Највише расте број превара тзв. фишинг. Некада је ишао преко имејла, а данас хакери нападају путем смс-а и говорним позивањем. Напади на електронско банкарство су шест пута увећани у односу на претходну годину, јер тако криминалци најбрже долазе до новца.
„Ти подаци се не односе на саме банке него се односе првенствено на нападе на апликације које користимо за банкарство, на веб сајтове које користимо за банкарство, пос терминале и атм уређаје. То су тачке које је много лакше напасти, остварити пробој и доћи до финансијске користи него сам напад на банку или на било коју финансијску институцију“, објашњава Давидовић.
Никад се не кликће на линк
Вујић указује да је прво и основно, да се никада не кликће на линк који се добија у имејл или смс поруци.
„Не само што може бити фишинг за остављање података може бити и малвер који ће се скинути на рачунар или мобилни телефон а касније тај малвер врши експлоатацију на том уређају и омогућава нападачу да уђе у тај систем“, истиче Вујић.
Више од половине компанија доживело је сајбер напад у 2023. години, а свакој петој процурели су подаци на интернету, показује истраживање спроведено у 27 земаља.
Трошкови напада и улагање у опоравак за 65 одсто највећих компанија, виши су од два милиона долара. И поред тога, само десет одсто компанија штити све своје корпоративне и десктоп рачунаре, а само осам одсто фирмине мобилне телефоне, што и даље оставља могућност сајбер криминалцима да уђу у инфраструктуру компаније.
Извор: РТС