Студенти у блокади Педагошког факултета у Ужицу желе да се осврну на догађаје у претходном периоду и то поделе са грађанима.
15. 03. 2025. у Београду је одржан највећи протест који наша генерација памти. На том протесту је су били присутни и наши студенти који су се, без обзира на сва негативна дешавања, вратили срећни и са непоновљивим искуством.
У Београду је дефинитивно исписана историја и по броју присутних грађана и по ефикасности мирног протеста, који је до сада на овим просторима био непознаница.
Ипак, неко је покушао да спречи успех студената и целе Србије, разним покушајима и оруђима су хтели да нас силом натерају на силу, али нису успели, јер нису рачунали на то да сада протест воде сталожени, мирни, спремни, и стрпљењем наоружани филантропи, или једном речју студенти.
Велике народне масе, што унутар, што ван наше државе су виделе ко је ко, ко је насилник а ко редар, ко је издајник а ко патриота, ко је ћак а ко ђак.
Ипак у мањој мери су успели да нас оштете, али само физички.
На нашу колегиницу је бачен сузавац, који јој и данас представља проблеме, али она је то ипак стоички поднела, ипак, тај напад најоштрије осуђујемо, без обзира којој страни је нападач приклоњен, јер насиљем се ништа неће постићи.
Додатно нас поражава чињеница да је један професор нашег факултета, дан пред протест јавно подржао оне који су нас нападали са леђа и покушавали да додатно изазову немир.
Не осуђујемо нашег професора због излагања свог мишљења, на које има право, већ нам је жао што је (можда) обмањен и што није видео ширу слику ових дешавања. Ми нисмо студенти који не желе да уче, ми смо студенти који не желе да живе и раде под системом партијске диктатуре, корипције и неодговорности.
А студентима који желе да уче имамо да дамо један савет – учите.
Након протеста у Београду, 20.03. у Ужицу одржан свечани дочек студената, који су организовали просветни радници, на ком се окупио велики број грађана који нам је улио велику дозу сигурности и дао нам још већи ветар у леђа. Овим путем се захваљујемо свим грађанима и надамо се да ће се број повећати на неким наредним скуповима које ћемо организовати ускоро.
Након свега, 21. 03. сазнајемо информацију да број од петнаест жртава није коначан, после борбе од четири месеца преминуо је Вукашин Црнчевић, шеснаеста жртва система, корупције и неодговорности. Изјављујемо искрено саучешће породици и молимо све људе да број шеснаест никада не забораве и да се потрудимо, свим силама, да Вукашин буде последња жртва овог система.
Слава му!
Студенти у блокади Педагошког факултета у Ужицу
