Закон предвиђа ограничење каматних стопа на разне врсте кредита, укључујући стамбене, потрошачке и готовинске кредите, као и дозвољена и недозвољена прекорачења.
Циљ је подстаћи кориснике и банке на уговарање стамбених кредита са фиксном каматном стопом како би се смањио ризик од наглих промена камата.
У Предлогу Закона о заштити корисника финансијских услуга, једна од кључних новина биће и обавеза банке да корисницима који имају проблем у отплати кредита понуде олакшице. Временом, то се испоставило као једна од најважнијих промена за грађане из овог закона јер је раније била пракса да банка преко извршитеља плени некретнину и продаје услед чега је долазило до тога да се добија нижа цена.
Банка ће сада морати да понуди две опције. Прва је да корисник у року од најмање 60 дана сам може да прода некретнину и из купопродајне цене измири дуг према банци. Друга опција је да пренесе право својине на банку чиме се сматра да је измирио дуг према њој.
У пракси, измена подразумева да кад банке пошаљу обавештење, клијент ће сазнати да има право да сам прода некретнину или да пренесе право својине на банку. Приликом преношења права својине на банку саветује се опрез да се не умањи вредност стана.
Важно је да се пренесе за реалну цену која одговара и банци и дужнику.
Подсетимо, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да се Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга ограничавају каматне стопе. Ово се односи на готово све врсте кредита, стамбене кредите, потрошачке и готовинске кредита, укључујући и кредитне картице, као и дозвољено и недозвољено прекорачење.
– Новим законом предложено је ограничење каматних стопа који имају за циљ да спрече банке да наплаћују превисоке каматне стопе, попут камата на кредитне картице, дозвољена и недозвољена прекорачења и готовинске кредите, као и да у случају наглог раста каматних стопа, попут оног у 2022. и 2023. години, тај раст буде успорен за кориснике и да им остави више времена за прилагођавање на нову стопу – казала је Табаковић на седници Одбора за финансије Скупштине Србије на којој је образлагала предлоге четири закона које је поднела НБС.
Циљ је, како је додала, и да се банке подстакну да одобравају, а корисници да узимају стамбене кредите са фиксном каматном стопом.
У Србији је укупно 157.018 корисника задужено стамбеним кредитима, а како показује Кредитни извештај Удружења банака Србије – укупан дуг становништва према банкама на почетку ове године износио је 1.628 милијарди динара и био је већи за 8,9 одсто у односу на прошлу.
Грађани су највише дуговали на име готовинских кредита – 782,60 милијарди, следе стамбени и кредити за адаптацију, који су на крају јануара износили 697,49 милијарди динара. На трећем месту налазе се пољопривредне позајмице са 90,981 милијарду динара, док су потрошачки зајмови достигли 20,64 милијарде динара.
Када је реч о кашњењу у отплати, укупно учешће привреде и грађана у дугу по основу банкарских кредита износило је 2,5 одсто. Највећа доцња забележена је код предузетника – 4,8 одсто, затим код правних лица – 2,7 одсто, док је становништво најмање каснило у отплати, будући да је учешће доцње грађана износило 2,1 одсто.
Према Закону о заштити корисника финансијских услуга, који је недавно усвојила Скупштина Србије, у случају проблема у отплати дуга пословне банке својим корисницима могу да дају одређене олакшице, како би им помогле да у целости измире своја дуговања.
– Ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно друге битне околности на које корисник не може да утиче, давалац кредита мора применити разумне мере којима ће кориснику олакшати отплату дугованог износа пре покретања извршног поступка, при чему ће се посебно узети у обзир личне околности корисника – наводи се у поменутом закону.
Блиц
