Српска православна црква данас слави Вазнесење господње – Спасовдан, хришћански празник, који се обележава 40 дана након Васкрса.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и заветина за читаво село.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Христос је показао да је јачи од смрти
Према хришћанском веровању, васкрсењем Христос је показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом.
Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људе спасавати у вери – одатле назив Спасовдан.
Подигнутих руку Христос је ученике и благословио, након чега се почео узносити на небо, чиме се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Опраштање са Васкрсом
Вечерња служба, која се служи у среду уочи Вазнесења, врши се у складу са црквеним типиком, такозвано оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом.
Почетак и крај службе се, на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се певају радосна стихови: „Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Нјегови…“ и „Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему…“.
Спасовдан је слава манастира Високи Дечани, Београда, Бањалуке, Невесиња, Источног Новог Сарајева.
rtv.rs/rts.rs