Док многи размишљају како да се приближе послу, Снежана Проковић из села Турица у Драгачеву већ годинама сваког дана прелази преко 100 километара како би стигла до својих ђака у сеоској школи „Светозар Марковић’’- у Ковиљу, недалеко од Ивањице.
Учионица у Ковиљу за Снежану није само радно место – то је простор испуњен топлином, љубављу и поверењем које дели са својим малишанима. Генерације ученика памтиће је по осмеху, стрпљењу и посвећености, а многи је већ сада називају другом мајком.
Ова храбра и предана учитељица одшколовала је и своју двоје деце управо у тој школи, а њена посвећеност није стала на томе. Када је једна њена ученица остала без родитеља, Снежана ју је примила у свој дом и постала јој хранитељ, пруживши јој дом, љубав и сигурност. Данас та девојка похађа факултет и живи са Снежаном, која сада брине о четворо деце, троје рођене и једном које је срце изабрало.
Прича Снежане Проковић није само прича о просвети – то је прича о људскости, пожртвовању и безусловној љубави. У временима када нас свакодневница често умори, овакви примери подсећају да још увек постоје људи који свој позив живе пуним срцем.
Извор/Фото: ИнфоЛига
