„Држава је, без много бриге, препустила иностраним компанијама да воде рачуна о природи током рударења“, каже за Н1 хидрогеолог Зоран Стевановић. Вода је наше злато и будућност наше деце, ако то упропастимо нема нам повратка, додаје.
Док се међу теоретичарима завере и онима који немају дугорочно памћење и даље полемише о томе да ли се клима променила, већ годинама смо сведоци да је тако. Данас уобичајене температуре у 20. веку су сматране екстремним.
Све виша температура изазива промене и када су у питању падавине, односно водни биланс. Кише су ређе, па је тако цео јун био сув. Сушне периоде смењују јаке олује које неретко изазивају поплаве и друге непогоде. Иако количине падавина остају приближно исте, доста су неравномерније распоређене. Већ данас имамо двоструко више дана с јаким падавинама, а четири пута с екстремно јаким падавинама него што је то био случај у 20. веку.
Паника због воде
Хидрогеолог Зоран Стевановић за Н1 каже да последњих неколико узастопних година имамо готово панику у деловима Србије због недовољне количине воде која стиже до потрошача. Он каже да иако нисмо пребогата земља водом, нисмо ни сиромашни, и да многе друге државе имају далеко мање ресурсе од нас, али “да ипак људи нормално живе”.
„Ово је девета година у 21. веку која ће бити проглашена сушном у погледу метеорологије или хидрологије. Свака трећа у просеку, а у 20. веку смо имали смо укупно 10 сушних година. То показује тренд да ова ситуација постаје нормалност, али се ми не припремамо за њу“, каже Стевановић.
У будућности се, како наводе стручњаци, може очекивати даље повећање броја дана с јаким и екстремно јаким падавинама и повећање количине воде која у таквим догађајима падне.
Све ово утиче на биљни и животињски свет и налаже прилагођавање у управљању водом како би она и даље била доступна свима. У прилог томе не иду активности попут пројекта Јадар британске компаније Рио Тинто, копања бакра и злата кинеског Зиђина на истоку Србије, градње на Макишу због метроа или Сурчину за потребе EXPO 27, као и потенцијални рудник злата на Хомољу.
Према Закону о водама, воде су природно богатство у својини су Републике Србије. Као јавно добро воде су неотуђиве и могу се користити на начин којим се не утиче штетно на воде и приобални екосистем и не ограничавају права других.
Како каже Стевановић, Србија користи око четвртину својих резерви подземних вода, а оне у укупној потрошњи чине 70-75 одсто. Удео подземних вода би се у случају реализације наведених пројекта смањио.
Под претњом једино ново извориште у 21. веку – због Зиђина
Он наводи да је у 21. веку Србија отворила само једно ново извориште. Ради се о изворишту Боговина, које од 2006. године обезбеђује најквалитетнију воду за грађане Бора. Боговина даје око 250 литара воде у секунди воде, што је више него довољно за грађане Бора.
Како истиче Стевановић, Боговина је сад под претњом због идеје да се изгради акумулација која ће потопити то извориште да би Зиђин имао много више техничке воде за рударење, односно копање руде.
„Ми смо прошле године смо писали примедбе на предлог да се изградили акумулација Боговина. За потребе Бора, вода би се добијала прерадом. Та вода никада не би могла да буде тог квалитета као на нивоу природног“, наглашава Стевановић.
Он каже да је држава, без много бриге, препустила иностраним компанијама да воде рачуна о природи током рударења.
„Истовремено, имамо четири рударска инспектора на територији читаве државе Србије. То је недовољно само да прате дозволе. А камоли рад на терену на дневној бази. Не би требало да се тиме бавимо док се не створе предуслови“, сматра Стевановић и додаје да Зиђин већ активно загађује реку Пек код Мајданпека.
Загађење није заобишло ни воде на територији Бора у којима су утврђена вишеструка прекорачења загађујућих материја, па је тако током 2023. године у Церовој реци у близини површинског копа Церово било регистровано и до 58 пута више загађујућих материја од дозвољеног, док су у Кривељској реци измерене 10 пута веће количине никла од максималних, навео је РЕРИ.
Како се наводи у саопштењу организације РЕРИ-ја, река Пек је због загађења у марту 2021. године, а услед активности компаније „Зиђин копер“ попримила мутну, црвену, бакарну и зелену боју, што је, како су навели, узнемирило јавност.
„Бакра је било у 17 пута већој количини у односу на прописану, арсена у 3,5 пута, као и олова у готово два пута већој вредности“, навели су из РЕРИ-ја.
Резултати узорковања површинских и отпадних вода које је спровео Завод за јавно здравље Тимок из Зајечара, показали су да су низводно од рудника вишеструко прекорачене граничне вредности загађујућих материја.
„Гвожђа је било у пет пута већој количини, као и мангана кога је било дупло више, док је река Мали Пек припала петој класи површинских вода – оне се не могу користити ни у једну сврху“, поручују из организације РЕРИ.
Цео текст прочитатајте на порталу Н1.
Извор: Нова С
