Уградња соларних панела на крововима у Србији све више постаје тема, не само због еколошких, већ и због економских разлога
Иако се често поставља питање исплативости, стручњаци поручују да инвестиција може да се исплати за само неколико година, посебно за одређене групе потрошача, пише портал Клима101.
Финансијска исплативост за домаћинства и компаније
Време повраћаја инвестиције највише зависи од потрошње електричне енергије. За домаћинства која имају велику потрошњу и често улазе у „црвену“ тарифну зону, уградња соларних панела може се исплатити за мање од три године, чак и без државних субвенција. С друге стране, за мање потрошаче, тај период може бити дужи од десет година. Ипак, исплативост расте јер цена струје у Србији константно расте, док цена соларних система опада.
Кључно је правилно димензионисање система, како би се производила количина енергије која је потребна за сопствену потрошњу. Уколико се произведе вишак енергије, он се предаје електродистрибуцији без финансијске надокнаде, што продужава период повраћаја инвестиције.
За компаније и индустријске погоне, уградња соларних електрана је још исплативија. Они плаћају струју по тржишним ценама које су знатно више од оних за домаћинства, па се инвестиција често врати за само две до три године. Поред тога, соларна енергија им омогућава да смање трошкове и постану независни од ценовних осцилација на тржишту.
Еколошке и друштвене предности
Уградња соларних панела доноси много више од финансијске добити. Сваки произведени киловат-сат из соларне електране смањује зависност Србије од увоза електричне енергије и фосилних горива, чиме се јача енергетска сигурност земље.
Такође, употреба соларне енергије директно смањује емисије штетних гасова. Према проценама, један киловат инсталисаних соларних капацитета може годишње да смањи емисију 1350 кг ЦО₂. То доприноси не само борби против климатских промена, већ и смањењу локалног загађења ваздуха, што директно утиче на здравље грађана. Загађен ваздух у Србији годишње проузрокује хиљаде превремених смрти и трошкове за здравство у висини од скоро милијарду евра.
Ипак, постоје и препреке за масовнију примену соларних панела у Србији, као што су сложена администрација, висока почетна цена инвестиције и потреба да се електроенергетска мрежа прилагоди све већем броју децентрализованих произвођача. Иако су изазови велики, сваки соларни панел је важан корак ка чистијој и здравијој будућности.
Извор: Каматица