Случај мајке из Лаћарка, која је ухапшена пошто је њена једногодишња беба преминула после пада низ степенице, поново је отворио питање – у којим ситуацијама се деца одузимају од родитеља.
Око 500 малишана сваког дана ишчекује да види родитеље на вратима Звечанске, да су дошли по њих и да после раздвојености следи живот какав је требало да буде. Сваке године праг те установе пређе око 150 деце, јер морају бити заштићени од сопствених родитеља и привремено или трајно морају бити измештени из породица.
У Градском центру за социјални рад кажу да је сваки случај другачији, али су проблеми слични.
„То су ситуације када родитељ злоставља, занемарује, напусти, израбљује дете, не води рачуна о здравственим и развојним потребама детета и када дете има видне физичке повреде“, наводе из Градског центра за социјални рад у Београду.
Коначну одлуку увек доноси суд
Након процене стручњака да је дете угрожено и да је издвајање из породице најбоље за дете, поготово ако је животно угрожено, измешта се по хитном поступку за шта није потребна судска одлука, нити сагласност родитеља, док коначну одлуку о томе да ли ће родитељима бити ускраћено родитељско право или делимично ограничено и где ће дете и како боравити увек доноси суд.
„Дете се збрињава или у установи за збрињавање малолетника, у народу познатије као сиротишта, а могуће су и опције да се поверавају хранитељској породици које ће бринути о њима док поступак траје. У екстремним случајевима, када долази до грубог и тешког занемаривања или злостављања детета, постоји и кривично дело које предвиђа озбиљну затворску санкцију у случају да се докаже кривица родитеља“, објашњава адвокат Жељко Симић.
То не значи да ће дете трајно бити одузето родитељима. Ту најтежу одлуку судије, ипак, најређе потписују. Према подацима Градског центра за социјални рад у Београду, прошле године је 18 деце издвојено из породица и најчешћи разлози су злостављање и занемаривање.
„Највећи број таквих случајева остане испод радара зато што комшије, чланови породице, окружење неће да пријављују никога и ви сигуран сам на један случај који се пријави имате десетак случајева који остају невидљиви“, истиче Симић.
Децу све чешће занемарују ситуирани родитељи
Случајеви насиља према деци често постају видљиви када већ постане касно. Зато адвокат Симић упозорава на случајеве које све чешће среће у својој пракси.
„Све су чешће ситуације да јако ситуирани родитељи, са великим квадратурама, са добрим примањима управо раде занемаривање и злостављање деце. Родитељ који је у неком корпоративном систему, па мора да ради 12 сати дневно, он проналази решење да детету да таблет, лаптоп или телефон и да заборави на њега пет, шест сати. Такво дете је много више злостављено и занемарено него неко дете које падне и поломи руку зато што је родитељ мало попустио са пажњом. У временима у којима живимо све је више таквих случајева“, поручује Симић.
Зато је велики посао и одговорност на радницима Центра за социјални рад, да сваку пријаву анализирају, прате и помогну.
Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се нису одазвали на наш позив да говоре, па смо остали ускраћени и за податак колико ће још оних 500 малишана са почетка приче чекати и због чега су ту. Ко је погрешио – ми, друштво, надлежни или сви заједно?
РТС
