Српска православна црква данас слави дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан. Овај датум се у народу означава и као хајдучки растанак, и доба године када почиње зима. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.
И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Код Руса, култ св. Димитрија почео је да се шири још у 12. веку. 1581. проглађен је заштитником Сибира.
И у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови, више од 120.
Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.
На Митровдан, чувени хајдучки растанак из народних песама, обичај је да се отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови.
Ако пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, ако је облачно чека нас топла зима. Ако је ведро, по народном веровању, зима пред нама је оштра.
РТС
