Након саобраћајне несреће у којој су страдале две младе особе на путу Пожега–Чачак, спекулише се о томе где су завршили такозвани паник позиви, који су упућени надлежнима непосредно после несреће. Поред СОС опције на телефонима и аутомобили имају е-call систем. Члан радне групе за израду националне стратегије и Акционог плана за безбедност саобраћаја Велимир Јеремић објашњава како они функционишу.
Како подесити СОС опцију на телефону
Ако се икада нађете у опасности или ситуацији када брзо морате да позовете Хитну помоћ – СОС опција може да вам спасе живот.
Ево кратког упутства како на Андроид телефону можете да подесите коме да иду позиви:
– Све почиње кликом на икону подешавање – отворите Settings или Подешавања.
– Пронађете опцију Безбедност, хитни случајеви, СОС порука
– Активирајте опцију бочно дугме треба притиснути пет пута да би СОС порука стигла на бројеве које сте одредили за то
– Додајте контакте за хитне случајеве
– Број за хитне позиве је 911 у Србији
Ваш контакт за хитне случајеве добија поруку, а уз поруку и локацију где се налазите преко Гугл мапе. Сличан поступак је и на моделима Ајфон телефона.
Велимир Јеремић истиче да морамо да одвојимо два сигнала – један је са мобилних телефона, а други инсталиран у аутомобилима.
“Једно је сигнал који је дошао с мобилног телефона, он може бити двојак, зависно од система, односно врсте мобилног телефона – да ли је он аутоматски на бази стрес теста или је неко инсталирао неку апликацију или неки позив. А други део који се меша с тим, то је такозвани е-call систем који се налази у возилима”, додаје Јеремић.
Истиче да од 1. априла 2018. године сва возила која се продају у Европској унији морају да имају тај систем.
“Он се обично налази у горњем делу аутомобила, код ретровизора и ради двојако. То није само систем у возилима, већ његова имплементација подразумева шири аспект послова и опреме који морају да функционишу. Телекомуникационе компаније морају да обезбеде систем који ће обезбедити стабилан сигнал и покривеност дуж путева и мрежа ауто-путева. Други део, то је одређени кол центaр, локални”, објашњава Јеремић.
Поручује да тај систем мора да буде интероперабилан – да функционише и у Европи и у систему сателитског праћења, на пример, у Русији.
“У случају саобраћене незгоде, у земљама где он ради, систем на основу одређених програмираних ефеката по активацији одређених сензора или активацији ваздушних јастука шаље аутоматски сигнал у виду СМС поруке том кол центру са минималним сетом података због заштите података”, наводи Јеремић.
Може ли е-call систем накнадно да се угради у аутомобилу
На питање да ли га имају само скупи аутомобили, Јеремић каже да је то обавезан део сваког аутомобила који је у продаји у ЕУ након 1. априла 2018. године.
“Да ли он може да се угради у неки други аутомобил? Постоје одређене апликације и могућности да се он угради, али врло је битно напоменути да он шаље сигнал, односно локацију, на основу ГПС-а и базних станица, време када се саобраћајна незгода десила, правац кретања возила, што је јако битно због ауто-пута, да ли се десило на пример у правцу ка Нишу или од Ниша, као и ВИН број, тј. број шасије самог возила”, наводи Јеремић.
Указује да је реч о систему који заправо служи да обједини позив надлежних служби и настао је по узору на амерички систем.
“Што значи да надлежна служба спасавања, на основу ВИН броја зна које возило у питању. Ако је у питању електровозило да га обезбеди на местима где треба да се изврши сечење возила или да се на безбедан начин дисконектује електросистем на возилу, да не би настрадали сами људи који врше спасавање”, додаје Јеремић.
Код нас е-call систем још није уведен
Наглашава да овај систем код нас још званично није уведен, али да се на њему ради.
“Оно што јесте решење то је тзв. посредник. Посредни кол-центар. Зависно од врсте бренда, неки произвођачи су обезбедили регионално покривање неким својим кол-центром, који онда на основу СМС поруке или позива, јер уређај може да обезбеди и позив, врши обавештавање надлежне локалне службе. Наравно, овде је питање процедуре. По нашим прописима, неопходно је да оператер у надлежној институцији, да ли је то полиција или Хитна помоћ, утврди заиста локацију, да препозна да ли је заиста тај неки проблем који постоји или је измишљен проблем”, каже Јеремић.
Истиче и да је реч о системском решењу, које не може да буде на нивоу приватне иницијативе.
“Надлежне институције које морају да буду укључене у то се одређују законом. Закон код нас то још не препознаје. Вероватно ће се радиће на томе у предлогу новог Закона о безбедности саобраћаја, који треба да буде свакако један од основа, али исто тако то мора да буде имплементирано и у остале законске и подзаконске акте које се тичу, рецимо, медицинског збрињавања”, наводи Јеремић.
Телефони могу да помогну, али и да донесу проблеме
Говорећи о мобилним телефонима и које опције они нуде у таквим ситуацијама, Јеремић каже да телефони могу да помогну, али да треба бити обазрив и заиста утврдити аутентичност позива и проблема.
“Неки уређаји који имају то и признати су у неким земљама, попут Јапана или Француске, надлежне службе су имале озбиљан проблем. На пример, на деловима где су скијалишта, телефон, односно апликација, се активирала случајно приликом пада скијаша или у луна парковима. Тако да је изазивала забуну и огроман број позива којима је затрпавала надлежне службе. Зато је врло битно да постоји та гласовна могућност за сада”, закључује Јеремић.
