Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Србији у трећем кварталу износила је 1,8 милијарди евра.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,1 милијардом евра и учешћем од 62 одсто од укупно прометоване вредности.
За куће је издвојено 161,6 милиона евра (девет одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 99,4 милиона евра (пет одсто од укупне вредности), за пословне просторе 66 милиона евра (четири одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 50,6 милиона евра (три одсто од укупне вредности).
Када је реч о начину плаћања, 16 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од шест процентних поена у односу на исти период претходне године.
Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 34,5 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што је раст у односу на 24,5 одсто из истог периода прошле године.
У трећем кварталу 2025. године, број купопродајних уговора у већим градовима порастао је у односу на исти период прошле године: у Нишу за 2,3 одсто и Београду за 0,2 одсто. Смањење је забележено у Новом Саду за 9,3 одсто и у Крагујевцу за 20,4.
За станове је у Београду издвојено укупно 577,6 милиона евра. Највећи износ новчаних средстава издвојен је за стан на територији градске општине Савски венац, укупне површине 284 метара квадратних и износи 1,4 милиона евра, док је најскупљи квадрат стана продат по цени од 6.818 евра на територији исте градске општине у Београду на води.
Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац за 1,7 милиона евра. Најскупље гаражно место у трећем кварталу плаћено је 50.000 евра на Савском Венцу.
Бизнис
