И док читава Европа сада прича о смртоносном ханта вирусу због заражених на крузеру, у Србијји овај вирус познат још и као „мишија грозница“ није велика непознаница нарочито у ивањчком крају током бербе малина, када се скоро сваке године региструју нови случајеви заразе. Смртни исходи и нису баш толкико чести, али једна Ивањичанка прошла је пакао управо због ханта вируса.
– Од потпуно здраве жене ја сам дошла у ситуацију да ми је живот висио о концу. Први симптом је била језа, онда је кренула температура, мучнина и повраћање. Много јаке болове сам имала. Гледам своје тело и видим како оно расте, због последице гомилања течности у мом организму, а само захваљујући лекарима на ВМА, сестрама и професорима ја сам преживела. То је била даноноћна битка за живот и не бих пожелела никоме да доживи оно што сам ја, рекла је за РИНУ млада жена која је једва преживела мишју грозницу пре пар година.
Вируси и бактерије за лептоспирозу и мишију грозницу могу се покупити у природи, најчешће на сеоском подручју где има доста стоке и пољских мишева. Човек се инфицира када дође у контакт са излучевинама заражених јединки. Они који су најугроженији и подложни овим инфекцијама су људи чији су послови везани за природу а то су шумари, берачи шумског воћа, ветеринари и пољопривредници. Према речима др Аксентија Тошића, период инкубације траје од 10 до 40 дана, а извор инфекције може бити земља, блато или контаминирана вода и ваздух.
– Мокраћа коју излучују животиње садржи тај вирус који се разлива и онда особе које имају неке огреботине рукама или ногама, а не заштите ту рану дозвољавају да тај инфективни агенс уђе директно у њихову крв и тако долази до оболевања. У овом крају људи углавном знају шта је то мишја грозница и лептоспироза, али ретко ко зна колико је то заиста опасно, какви су симптоми и на који начин се могу заштитити, рекао је др Тошић.
РИНА