ОГЛАСНА ТАБЛА
ВЕСТИ ИЗ ОКРУГА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Симеон, Стефан и Софија десна рука својим родитељима у спремању прве крсне славе у овој години: Овако се Стефандан прославља у селу Мршинци крај Чачка

Док широм Србије одјекују звона у част Светог архиђакона Стефана, прве хришћанске славе након Божића, у чачанском селу Мршинци капија породице Клисарић широм је отворена.

У дому Слободана и Слађане Клисарић, мирис тамјана и славског колача најављује и сведочи о дубоким коренима и породици која је узор целом крају.

Слободан Клисарић наставио је стопама својих предака, чувајући пламен крсне славе као највредније наслеђе. За њега, како каже слава је стуб идентитета и духовно уточиште.

– Слава је срце наше куће. То је тренутак када застанемо, захвалимо се на свему што имамо и у миру поделимо хлеб са онима које волимо. Наследио сам је од својих старих и моја је највећа дужност да тај жар пренесем на своју децу – истиче домаћин Слободан за РИНУ.

А наследници Клисарића су понос села. Најстарији син Симеон не крије радост што је кућа пуна гостију, истичући да му је ово омиљени дан у години јер окупља родбину и пријатеље уз осмех и дружење.

Средњи син, Стефан, поносно носи име светитеља и заштитника њихове куће, док је петогодишња мезимица Софија ове године била главна мамина помоћница.

Њени мали прсти учествовали су у украшавању славског колача, учећи се првим корацима у очувању породичног огњишта.

Иза богате трпезе стоји домаћица Слађана, којој, упркос бројним обавезама око троје деце, ништа не пада тешко.

– Није ми тешко, јер све што радим, радим са неизмерном љубављу за своју породицу. Посебно ми је драго што сам рецепт за жито научила од своје прабаке Десанке. Она више није са нама, али кроз мирис овог жита и сваку шару на колачу, и она је данас овде, присутна у нашим причама и сећањима, каже Слађана са сузама у очима и истиче да много воли да сама оживљава рецепте старе српске кухиње и дозира укусе.

У времену када се све брзо живи, породица Клисарић из Мршинаца подсећа нас на оно што је суштински важно. Док год је деце попут Симеона, Стефана и Софије, која са родитељима ломе колач и чувају успомену на прабаку Десанку, српска села и обичаји неће избледети.

Они су живи доказ да се срећа не мери оним што поседујемо, већ љубављу коју делимо и традицијом коју љубоморно чувамо.

Курир.рс/Фото: РИНА

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Како функционише систем након затварања депоније „Дубоко“: Отпад из Ужица путује 340 километара, а комунална предузећа суочена са свакодневним изазовима

Ana

Невреме стиже из сата у сат: Ови делови Србије први на удару!

Marija

Дoмаћи не стају! Бајинобаштански спортисти нижу победе на МОСИ

Marija

Пријепољски спортисти са седам победа отворили наступ на 61. МОСИ у Бајиној Башти

Marija

На Јавору у недељу обележавање 150 година Јаворског рата и Калипољске битке, организован бесплатан превоз за грађане

Marija

Расписан конкурс за пријем професионалних војника у тенковске јединице

Marija

Архиви су споменици и путокази – Историјски архив Ужице чувар прошлости и темељ будућности

Ana

Лето је у папучама, али град се и даље прелази у патикама – Знамо где је одличан избор, и још боље цене

Marija

Strings & Drinks вечерас у башти ГКЦ-а

Marija