Пријепоље/Београд – У београдској галерији СУЛУЈ-а (Савеза удружења ликовних уметника Југославије) је од 6. до 17. априла одржан видео перформанс критичке картографије Адмира Вељовића под називом “Микрофилм дискурса“.
Видео перформанс осветљава “простор времена” мапирањем ”идеолошких кадрова микрофилма“ заједничког сећања користећи архиве листа Полимље из 1979,1994. и 2013. који су захваљујући напорима Завичајног одељења матичне библиотеке ”Вук Караџич“ у Пријепољу сачувани и дигитализовани.
Мапирање открива постојање човеком у три различите идеологије и како је једна од њих – национализам, инструментализована како би омогућила отимање јавне својине, производа заједничког рада и наметање нерентабилног модела на све што је заједничко како би се вредност умањила и продала по ниској цени а гладне године радника и радница представиле као део природне катарзе визије демократског прогреса.
Компромитовањем тековина социјализма, национализам је омогућио превод друштвене својине у приватну а југословенски антагонизам између радничке класе и технократа искористио за хомогенизацију народа и државе омогућујући малом броју људи привилегована приватизацијска отимања производа друштвеног рада. Ова изложба представља врсту неподигнутог споменика Жртвама транзиције.
Изложбу одликују компресовани формати медијских чланака,аудио звукова као и делова личне архиве догађајима којима је аутор сведочио кроз свој рад.
Аутор је превео наслове пријепољског листа Полимље у Микрофилм дискурса, илустрације свих наслова на платну од шест метара. Преко платна се пројектују кључни кадрови са пратећим звучним и видео записима који представљају археологију сећања тромеђе општине Пријепоље у три различита идеолошка типа.
Одабиром три кључне године (одакле су мапирани наслови) 1979, 1994 и 2013 приказано је како су на јединственом месту постојала три различита идеолошка субјекта и који кадрови су их дефинисали.
Изложба користи густину и интезитет како би представила неопходност сећања упркос императиву капиталистичког заборава појачану појавом вештачке интелигенције и свеопште релативизације посредовањем афеката онлине садржаја који трају 15 секунди. Заборав омогућује сагласност са логиком тржишног принципа обезбеђујући гаранцију владања његовим заштитницима.
Преводом историјских процеса у кадрове мапира се контекст одрастања у једном месту и три државе,три сна и три припадања колективним ентитетима уз пратеће неспоразуме и обавезне контрадикторности.
Пажљивим анализирањем ове изложбе можемо разумети конвертовање јавног (Микрофилм из 1979. године) у државно (Микрофилм из 1994. године) и финални процес приватизације (Микрофилм из 2013. године) кодирањем 50 година у 20 минута преводећи сећања, историје и архивског материјала у просторне односе кроз мапе и дијаграме.
Извор: ПП Медиа