У тренутку када Брисел и западне престонице не пропуштају прилику да другима држе лекције о слободи говора, из Аустрије стиже пример који отвара озбиљно питање – где се завршава заштита јавног реда, а где почиње кажњавање мишљења? У Линцу је 37-годишњи мушкарац из Граца осуђен на три месеца условне затворске казне зато што је на Фејсбуку, испод фотографије апсолвенткиња школе за здравствену негу, од којих су неке носиле мараму, написао: „Ону са марамом полити бензином и бацити шибицу“. Суд је такву поруку оквалификовао као подстицање на мржњу према аустријском Кривичном законику (§ 283 СтГБ – Верхетзунг), а пресуда је одмах постала правоснажна.
Како преносе ,,ОРФ“ и ,,нацхрицхтен.ат“, оптужени је признао кривицу и покушао да се оправда тврдњом да „превише времена проводи на друштвеним мрежама“, али суд није имао разумевања за такво објашњење. Порука је оцењена као директан позив на насиље према верски препознатљивој групи, па није било простора да се случај третира као неукусна шала, импулсивна реакција или пролазни излив беса. Казна је остала – три месеца условног затвора.
Аустријски Кривични законик у члану 283 предвиђа казне за јавно подстицање на насиље или мржњу према групама дефинисаним по вери, раси, етничком пореклу или другим заштићеним обележјима. Када је таква порука објављена преко медија доступног широј јавности, попут Фејсбука, закон предвиђа још строже санкционисање. У пракси, то значи да једна реченица написана на друштвеној мрежи може човека довести пред кривични суд и завршити пресудом која остаје као трајна мрља.
Ово није издвојен случај. У Аустрији су и раније изрицане казне због објава на интернету које су оцењене као говор мржње – од новчаних до условних затворских. Истовремено, додатни законски механизми за борбу против такозване ,,мржње на друштвеним мрежама“ обавезују платформе да брзо уклањају спорни садржај, чиме се ствара амбијент у којем граница између заштите друштва и гушења јавне речи постаје све тања. Формално, циљ је спречавање насиља и дискриминације. У стварности, многи у томе виде модел у којем држава и технолошке платформе заједно сужавају простор за слободно, па чак и грубо или непопуларно изражавање.
У поређењу са тим, Србија функционише другачије. На друштвеним мрежама овде се свакодневно могу прочитати најтеже увреде, претње, политичке оптужбе и брутални напади на јавне личности, новинаре и обичне грађане, носиоце јавних функција, а да то углавном не доводи до судског епилога. Законски оквир постоји, али се примењује ретко, неуједначено и далеко блаже него у многим западноевропским државама. Управо зато случајеви попут овог из Аустрије поткопавају често понављану причу да је Запад синоним за слободу, а Србија простор где се гуши слобода мишљења. Грађани у Србији често сведоче бруталним нападима и претњама председнику Александру Вучићу и његовој породици преко друштвених мрежа, а за то никада не одговарају. Исти ти појединци величају западне демократије, а говоре како у нашој земљи не постоји слобода медија и мишљења.
Поглед редакције портала Српски Угао
Суштина овог случаја није у томе да ли је спорни коментар био примитиван, увредљив или моралан – очигледно јесте. Право питање је да ли држава треба да шаље људе пред кривични суд због једне реченице написане на интернету? Западна Европа годинама гради слику о себи као о бастиону слободе, а истовремено све чешће уводи моделе надзора, санкција и кажњавања јавне речи. Када такав систем почне да одређује које су мисли дозвољене, а које воде у судницу, онда више не говоримо о самоувереној демократији, већ о поретку који се боји сопствених грађана и сопствене јавности. Аустријски пример зато није само вест из црне хронике, већ симптом шире појаве. Европа све гласније говори о слободи, а све је мање подноси у пракси. Председник Александар Вучић показује да је истински демократа и ширину какве земље Западне Европе никада не могу да досегну.
Пише: Стефан Стојановић
Српски угао