Извршни одбор је пре свега имао у виду остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Иако се међугодишња инфлација током првог тромесечја кретала испод централне вредности циља и у марту износила 2,8%, Извршни одбор Народне банке Србије очекује да ће она у наредном периоду забележити умерени раст, пре свега због знатног раста светских цена нафте и по том основу виших цена нафтних деривата на домаћем тржишту.
Такође, крајем године ће на вишу инфлацију утицати и ниска база услед примене Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе када је крајем претходне године дошло до значајног смањења инфлације.
Ипак, и поред раста светских цена примарних производа и енергената, Извршни одбор очекује да ће раст инфлације бити временски ограничен, као и да ће њен врхунац у текућем циклусу бити забележен крајем ове и почетком наредне године.
Као што је Извршни одбор очекивао, престанак важења уредбе у фебруару ове године није довео до већег раста трговинских маржи и њиховог повратка на нивое пре доношења уредбе, на шта указују цене хране које су у марту биле и даље ниже него у истом периоду претходне године.
Актуелна глобална дешавања, а пре свега ситуација на Блиском истоку, могу неповољно утицати и на цене контејнерског транспорта, минералних ђубрива, ланце снабдевања, инвестиционо и потрошачко поверење, као и токове робе и капитала.
Притом, имајући у виду да је Србија нето увозник енергената, раст светске цене нафте одражава се директно на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту, а индиректно може да утиче и на цене хране, као и на цене индустријских производа и услуга.
С друге стране, виши трошкови и смањени расположиви доходак становништва за потрошњу по том основу неповољно утичу на изгледе привредног раста. Коначне ефекте глобалног енергетског шока на домаћу инфлацију и економску активност тешко је проценити, јер зависе од дужине трајања и интензитета самог сукоба.
Према првој процени Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ је у првом тромесечју ове године остварио међугодишњи реални раст од 3%. Након изазова у јануару, пре свега у секторима производње нафтних деривата и хемијске индустрије, у фебруару и марту је остварен раст активности у прерађивачкој индустрији, што је било праћено и растом њеног извоза. Истовремено, знатно је убрзан раст активности у трговини на мало и туризму, указујући да је највећи позитиван допринос привредном расту у првом тромесечју потекао од сектора услуга.
У таквим околностима, Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Уколико процени да раст светске цене нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама које су узеле у обзир актуелни енергетски шок, а детаљно ће бити представљене јавности на конференцији за новинаре 13. маја, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. јуна 2026. године.
Огласна табла