Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да ће према новој проекцији централне банке инфлација у Србији наставити да се креће у границама циља од 3 плус-минус 1,5 одсто и у просеку ове године износити 3,6 одсто, као и да је НБС ревидирала пројекцију раста БДП-а наше земље за 2026. са 3,5 на 3,0 одсто.
– Цене хране су и даље ниже него раније. Престанак Уредбе о маржама, засада није имао значајни утицај на раст цена хране. Не очекујемо аутоматски раст маржи – навела је гувернерка.
У тренутном геополитичком окружењу, НБС води одговорну политику. Раст цена енергената међутим, утиче индиректно преко раста цена хране, индустријских производа и на привреду, рекла гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, је на представљању мајског извештаја о инфлацији.
Централна банка очекује да инфлација за ову годину износити у просеку 3,6 одсто, док је у претходној пројекцији то било 3,3 одсто,
ММФ је навео, да је био приморан да због рата на Блиском истоку ревидира прогнозе. Тако, и за еврозону пројекције су нешто неповољније, подсетила је гувернерка.
– Истовремено, због утицаја продужене глобалне неизвесности на инвестиционо поверење, још од прошле године раст економске активности у 2027. години ревидирали смо са 5,0 на 4,5 одсто – рекла је Табаковићева.
Она је навела да ће знатан раст светске цене нафте и других примарних производа, у комбинацији с ниском базом из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто, утицати на то да се инфлација крајем текуће и почетком наредне године привремено нађе благо изнад горње границе циља.
– Након тога, инфлација ће успоравати и вратити се у границе циља с обзиром на то да је већ у другом тромесечју 2027. у просеку видимо на горњој граници циља – рекла је Табаковићева. НБС, каже, наставак постепеног успоравања очекује и у остатку наредне године, као и њено кретање у границама циља до краја периода пројекције.
Додала је да се раст светских цена енергената за сада није у великој мери одразио на инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде. Табаковићева је навела и да повећани трошкови енергије утичу не само на директну инфлацију путем раста цена нафтних деривата, већ и индиректно преко раста цена хране, индустријских производа и услуга.
– Виши трошкови и смањени расположиви доходак становништва по том основу одразиће се и на привредни раст. Зато смо, као и друге централне банке, кориговали пројекцију инфлације навише, а економску активност наниже у односу на нашу пројекцију – рекла је Табаковићева.
На почетку обраћања, гувернер је навела да је овај извештај „посебно фокусиран на марже“, а представљању присуствује и министарка трговине Јагода Лазаревић.
Међугодишња инфлација је у Србији повећана са 2,8 одсто у марту на 3,3 одсто у априлу, објавио је данас Републички завод за статистику. Цене производа и услуга личне потрошње у априлу 2026. године, у односу на март 2026. године, у просеку су повећане за 0,8 одсто.
Извор: ало.рс