Ситно се одбројава до почетка бербе малина широм западне Србије, међутим оно што воћаре брине осим колика ће бити откупна цена јесте како ће страно тржиште реаговати на чињеницу да је у српској малини пронађен вирус хепатитиса А.
– Вест да је у малини из Србије извезеној у Немачку пронађен вирус хепатитис А прилично је непријатна ситуација по српске произвођаче, узевши у обзир и чињеницу да домаћа производња овог воћа последњих година стагнира, рекао је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Он је нагласио да тврдње по којима су сами произвођачи одговорни за појављивање недозвољених супстанци у малинама нису на месту.
– Наши произвођачи у 99 одсто случајева спроводе принципе добре произвођачке праксе. Што се тиче стандарда и у примарној производњи и у хладањачама, Србија је још увек број један у свету. Ми веома водимо рачуна у примарној производњи. И та теза да је увоз, паковање и реекспорт у нашим хладњачама предуслов за одржање Србије на светској тржници и мапи произвођача, мислим да није у реду. Треба инсистирати на нашој производњи и производити у нашим агро еколошким условима јер то је оно што наши купци траже, рекао је Лепосавић.
Он се осврнуо и на чињеницу да је претходне године прозиведно рекордно ниских 18.000 тона, што такође може додатно да смањи потражњу.
– Велики број наших купаца је решење потребе за малином нашао на неким другим дестинацијама. Наши увозници, односно реекспортери су нашли прилику да се опскрбе потребним количинама малине и на тај начин употпуне своју понуду. То у великој мери зна да направи проблем, не само што се тиче хепатитиса. Пре десетак дана смо имали проблем са испоруком малине у Француску у којој је пронађена недозвољена концентрација кадмијума. Свеукупно гледано , прилично непријатна и нелагодна ситуација пред почетак бербе, рекао је Лепосавић.
Лепосавић истиче да је Србија дугогодишњи лидер у производњи малине, пре свега по квалитету те да се треба трудити да то и останемо.
– Све те увежене количине које се миксују и пакују у нашим хладњачама требају бити прописно контролисане. Ми имамо протоколе, имамо акредитоване референтне лабораторије које треба да раде свој посао да нам се не би дешавале овакве ситуације. Треба све недоумице отклонити, да ли је то наша малина или увежена па реекспортована и отклонити ту траљавост. Купци хоће да знају одакле је воће и на који начин је произвденео и то треба у потпуности да буде испоштовано, казао је Лепосавић.
Према његовим речима постоје домаће процедуре за производњу и контролисање као и лабораторије, те да само треба свако да уради свој део посла.
– Да налази буду доступни свима, да не буде недоумица, од кога је, шта је, на који начин и због чега је дошло до тога до чега је дошло. Решења постоје само их треба испоштовати, рекао је др Лепосавић.
Извор: РИНА