Аустријске универзитете очекује изазован буџетски период. Према најавама, влада планира да за период од 2028. до 2030. године обезбеди око 15,5 милијарди евра, уместо 18 милијарди евра колико су универзитети тражили. То је мање и од актуелног трогодишњег буџета, који износи 16,5 милијарди евра. Што значи да ће буџетска издвајања бити умањена за једну милијарду.
Оваква одлука долази у тренутку када Аустрија, као и многе европске државе, покушава да усклади јавну потрошњу са економским притисцима, растућим трошковима и потребом за стабилизацијом државних финансија. Влада зато тражи штедњу у готово свим секторима, укључујући и високо образовање.
Из перспективе државе, смањење издвајања може се посматрати као део шире фискалне консолидације. Циљ је да се буџет учини одрживијим, да се ограничи раст јавних расхода и да се новац расподели према приоритетима који укључују социјалну заштиту, здравство, безбедност, инфраструктуру и сервисирање јавних обавеза.
Ипак, универзитети упозоравају да би такав рез могао имати озбиљне последице. Ректори страхују од смањења броја запослених, продужења трајања студија, мањих уписних квота и слабљења истраживачких капацитета, посебно у областима које су важне за медицину, технологију и иновације.
Посебно осетљив сегмент представљају универзитетске клинике и медицински факултети, који су директно повезани са здравственим системом Аустрије. Стручњаци упозоравају да би смањење финансирања могло да утиче на обуку будућих лекара, научна истраживања у области медицине, као и на рад појединих клиничких центара који функционишу у оквиру универзитета. У ситуацији када се цела Европа суочава са недостатком медицинског кадра, свако додатно смањење улагања у универзитетско здравство изазива посебну забринутост.
Универзитетска конференција „Унико“ оценила је најаву као велики изазов за систем високог образовања. Према наводима аустријских медија, студенти најављују протест за 27. мај у Бечу, док министарка науке Ева-Мариа Холзлеитнер поручује да ће покушати да ублажи последице и пронађе додатни простор за финансирање.
Ова ситуација показује сложен однос између потребе државе да контролише јавну потрошњу и потребе универзитета да задрже што више новца. Фискална дисциплина може бити неопходна како би се избегло дугорочно задуживање и притисак на будуће генерације.
Планирано смањење буџета не треба посматрати само као напад на универзитете, већ као део ширег покушаја државе да успостави равнотежу између јавних потреба и финансијских могућности. У условима ограниченог буџета, свака област мора да образложи своје трошкове и покаже ефикасност.
За универзитете то може значити потребу за бољим планирањем, рационалнијим коришћењем средстава, већом сарадњом међу институцијама и јаснијим одређивањем приоритета. Истовремено, држава Аустрија би морала да води рачуна да уштеде не угрозе основну функцију универзитета – образовање стручњака, развој науке и подршку здравственом и технолошком систему.
Питање ефикасности трошења новца у високом образовању последњих година све чешће се поставља и у другим европским државама, укључујући Србију. Док Аустрија покушава да уведе строжу контролу расхода и тражи већу одговорност универзитета за начин трошења јавног новца, у Србији се систем високог образовања и даље у великој мери финансира из државног буџета, уз бројне привилегије и додатна издвајања за универзитете и факултете.
Истовремено, део академске заједнице у Србији суочава се са критикама јавности због политизације универзитета, блокада наставе и све чешћих сукоба између управа факултета, професора и студената. Критичари сматрају да поједини ректори и професори, упркос стабилном финансирању из буџета, нису показали довољну одговорност према студентима и наставном процесу, док се истовремено траже нова средства од државе.
Управо зато поједини економисти и аналитичари сматрају да би европски модел веће финансијске дисциплине могао имати позитивне ефекте и на регион. Према том приступу, универзитети би морали јасније да оправдају трошкове, покажу конкретне резултате и више се прилагоде потребама тржишта рада и привреде.
Све чешће се отвара и питање доласка страних универзитета у Србију. Заговорници таквог модела сматрају да би већа конкуренција могла да унапреди квалитет студија, повећа ефикасност и смањи затвореност домаћег академског система. Увођење тржишних принципа у високо образовање, према том мишљењу, могло би да подстакне универзитете да буду модернији, одговорнији и усмеренији ка резултатима, уместо да се ослањају искључиво на буџетско финансирање без јасних критеријума успешности.
Пише: Нина Стојановић
Српски угао