Трећег јуна, православни верници прослављају Светог цара Константина и царицу Јелену, а за овај празник везани су и обичаји који се поштују вековима. У црквеном календару, овај дан обележен је црвеним словом.
Такође, ово је и крсна слава у многим српским домаћинствима, а многи сутрашњи празник називају и Царевдан.
Обичаји и веровања
Верује се да ваља отићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Углавном се изговара тропар посвећен цару Константину:
– Креста твојего образ на небеси виђев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоће спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче.
Према веровању, тело ћете очистити од болести ако се три пута умијете светом водицом.
Такође, ово је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена у Срба.
Ко је био цар Константин?
Одлуке цара Константина судбоносно су утицале на историју света – он је признао хришћанство, што је пресудно допринело да постане водећа монотеистичка религија и основао је Константинопољ, град раван Риму, чиме је осигурао да Римско царство опстане дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Римски цар Константин Велики рођен је у 27. фебруара 272. године у Наису, данашњем Нишу у Србији. Овај празник је због тога и слава града НИша. Константинови родитељи били су цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор је имао још деце од друге жене, а са Јеленом само Константина.
Када је Константин преузео власт, имао је три велике борбе пред собом – против римског тиранина Максенција, против Скита на Дунаву и против Византинаца.
Пред борбу са Максенцијем, када је Константин бринуо и сумњао у свој успех, јавио му се сјајан крст на небу, окићен звездама, а на крсту је писало: „Овим побеђуј“.
Задивљени Константин наредио је да се искује велики крст, сличан оном који му се јавио, и да се тај крст носи испред војском.
Цар Константин је уз помоћ силе крста победио бројно надмоћнијег непријатеља, а Максенције се удавио у Тибру.
Потом је Константин 313. године издао знаменити Едикт у Милану, којим је укинуо прогон хришћана
После победе над Византинцима, Константин је саградио престони град на Босфору, који се од тада назива Константинопољ (данашњи Истанбул).
Света Јелена, мајка цара Константина, била је ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи, што се обележава празником Крстовдан, и сазидала на Голготи цркву васкрсења и многе цркве по светој земљи.
Молитва прва светом цару Константину и светој царици Јелени
„Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујте пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин“.
Извор: Новости