Српска православна црква и верници данас се молитвено сећају Светог мученика Јована Владимира, кнеза српског, првог српског светитеља и владара Дукље, који је у историји остао упамћен као побожан, праведан и мирољубив владар.
Његов живот и страдање заузимају посебно место у српској средњовековној традицији и црквеном предању.
Свети Јован Владимир потиче из кнежевског рода Захумља, од оца Петрислава и деде Хвалимира. Око 1000. године постаје владар Дукље, једне од најистакнутијих српских кнежевина тог времена, којом управља све до своје смрти 1016. године. Његова владавина одвијала се у периоду великих сукоба између Византије и Самуиловог царства, у којима је, иако у савезништву са Византијом, настојао да очува мир и стабилност своје земље.
Током ратних превирања, Дукља је око 1009/1010. године пала под власт цара Самуила, а сам Владимир је одведен у заточеништво у Преспу. Према предању, у том периоду га је заволела Самуилова кћерка Теодора Косара, која је молила оца да је уда за њега. Самуило је пристао, те је Владимир оженио Косару и враћен је на дукљански престо, где је владао као његов вазал, настављајући да управља својом земљом у духу мира и разборитости.
Његов живот обележила је и смена власти након смрти цара Самуила, а потом и убиство Радомира од стране Владислава, који 1015. године преузима власт. Управо у том политичком хаосу, Свети Јован Владимир бива подмукло убијен 22. маја 1016. године, по наређењу Јована Владислава, и то преваром испред једне цркве у Преспи, где је и сахрањен.
Његове мошти су касније преношене више пута – у Дукљу, затим у Драч, а потом и у манастир код Елбасана, где су чуване вековима, све до савременог доба, када су пренете у Саборну цркву у Тирани. Посебно место у предању заузима и његов крст, који се вековима чува у породици Андровић у Вељим Микулићима код Бара и који се износи на Тројичин дан на литији ка врху планине Румије. Верници му се и данас обраћају са великим поштовањем, а бројна ходочашћа сведоче о трајном култу овог светитеља, који се сматра и заштитником града Бара, пренео је Курир.
Народни обичаји
Према народним веровањима, Свети Јован Владимир се поштује као заштитник и посредник пред Богом, а његово име везује се за исцељења и помоћ верницима, због чега га у традицији многи доживљавају као светитеља коме се сви народи могу молити, без обзира на порекло.
На данашњи дан верници уобичајено одлазе у цркве на свету литургију, посте и упућују молитве Светом Јовану Владимиру за здравље, мир и благостање породице.
У појединим крајевима одржавају се и народни сабори, уз заједничку трпезу, песму и окупљање верника, док је један од најпознатијих обичаја литија на планину Румију код Бара, у којој учествују верници различитих вероисповести, као симбол заједништва и поштовања.
У неким селима постоји обичај да се крст Светог Јована Владимира преноси од куће до куће током године, а породица која га чува организује молитву и гозбу.
Извор: Новости