Златибор и Тара јесу најпознатије и најпосећеније планине ужичког краја, али за оне који желе боравак у нетакнутој природи, огромном пространству ливада, шетње или вожњу бициклима бројним пешачким стазама Јелова Гора је прави избор. Ова планина мало се помиње, али то мештанима не смета, јер желе да је сачувају за себе и оне туристе који поштују законе природе.

Јелова гора спада у групу маљенско-повленских планина у динарском планинском систему. То је густо пошумљена заталасана висораван, површине од око 20 км, на просечној надморској висини од око 850 м, на којој се истичу висови: Ђаков камен (1003м), Преседо, Озколиште и Збориште. Богата је водотоцима, са доста изворске воде (Јованова вода, Батина вода, Изворак, Студенац, Самаџинац, у новије време познат као Десанкина чесма). Највише има букове, грабове, брезове, јасикове, а најмање храстове шуме. У новије време све веће површине прекривене су бором, јелом, смрчом, омориком и планинским чемпресом.
У овим јунским данима ливаде су покриврене пољским цвећем, али и шумским јагодама, а оно по чему је Јелова Гора надалеко позната јесу боровнице, које су добиле и своју традиционалну манифестацију.

Када се уморите од шетње бројним уређеним пешачким стазама, можете предахнути код Јованове воде, на уређеном одморишту где постоје услови за излете и окупљања са драгим људима.
Средиште туристичких и угоститељских објеката налази се на заравни, испод Зборишта а на Јеловој Гори је и Црква Св. Владике Николаја Охридског и Жичког.

Једноставно Јелова Гора нуди мештанима, посетиоцима и туристима све оно што се само пожелети може, али сви заједно морају знати да природа даје али и захтева одговорност и поштовање њених закона, како би у свим благодетима уживале и генерације које тек долазе.
View this post on Instagram
Огласна табла

