Верници данас молитвено славе Светог Кирила Александријског, архиепископа и борца за православље, уз молитве и обичаје посвећене духовном миру и сабраности.
Српска православна црква и верници данас молитвено обележавају дан посвећен Светом Кирилу Александријском, великом архиепископу и једном од најзначајнијих црквених отаца, чије је име дубоко утемељено у историји православне вере. Пореклом из угледне и племићке породице, био је близак сродник патријарха Теофила Александријског, а након његове смрти изабран је за архиепископа Александрије, преузимајући одговорност духовног вођства у једном од најважнијих хришћанских средишта тог времена.
Свети Кирил је познат као ревносни бранитељ православног учења и црквеног поретка. У свом пастирском раду водио је борбу против новацијана, који су одбацивали могућност покајања и повратка у Цркву за оне који су пали у тешке грехе. Свети Кирил је заступао учење Цркве о милости и покајању, те је након црквених одлука новацијанско учење било одбачено, а њихово деловање у Александрији окончано.
У свом времену сусретао се и са сложеним односима у Александрији, где је постојала напетост између хришћанске и јеврејске заједнице. У историјским изворима наводи се да је, после дугих несугласица и уз царску одлуку, јеврејска заједница била удаљена из града. Овај део његовог живота сведочи о изазовима ранохришћанског периода, када су се у градовима Римског царства преламали верски, друштвени и политички односи.
Најважније поглавље његовог деловања везано је за борбу против учења патријарха Несторија, који је оспоравао богородничко достојанство Пресвете Богородице. Свети Кирил је председавао Трећем васељенском сабору у Ефесу 431. године, где је, уз подршку римске Цркве, потврђено православно учење о Богородици. Несторијево учење је осуђено, а православна вера утврђена. У предању Цркве остало је записано да је Свети Кирил саставио познату молитву:
„Богородице Ђево, радуј се, Благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.“
После ових великих теолошких и црквених дела, Свети Кирил је остатак живота провео у миру, као ревносни пастир Цркве, утврђујући вернике у вери и поретку. Упокојио се 444. године, оставивши за собом значајно богословско и пастирско наслеђе, које православна Црква и данас поштује.
Молитва:
„Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Кирило премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.“
Веровања и обичаји
У народу се овај дан обележава у духу молитве и тишине, уз веровање да је пожељно избегавати теже послове и сукобе, како би се очувао мир у дому и породици. Верници се на данашњи дан обраћају Светом Кирилу молитвом и траже духовну снагу и смирење, а у појединим крајевима се сматра да је ово дан када се посебно негује сабраност и уздржаност, уз одлазак у цркву и паљење свећа у знак поштовања према светитељу.
(Вечерње новости/Курир)