Историјски искорак у развоју путне инфраструктуре у Србији озваничен је отварањем нове деонице Моравског коридора од Прељине до Адрана код Краљева, дугог 28,7 километара.
Свечано отварање било је 26. јуна 2026. године, док је редован саобраћај на овој траси кренуо у суботу, 27. јуна. Поред тога што је време путовања од Београда до Краљева сада скраћено на само сат и 15 минута, овај догађај има далеко шири, технолошки значај, Моравски коридор је званично први дигитални, 5Г ауто-пут у Републици Србији.
Шта дефинише 5Г ауто-пут?
Традиционални ауто-путеви дизајнирани су као пасивна инфраструктура, асфалт, заштитне ограде и фиксна саобраћајна сигнализација препуштени су искључиво људској перцепцији. 5Г ауто-пут, са друге стране, представља активни информациони систем. Њега не дефинише само ширина пута, већ постојање интегрисаног телекомуникационог коридора који прати саму трасу.
Основу овог система чини такозвана В2X технологија (Вехицле-то-Еверyтхинг), односно комуникација возила са свим елементима околине. Да би В2X мрежа функционисала, пут мора бити опремљен густом мрежом оптичких каблова, 5Г базним станицама, стотинама сензора заснованих на ИоТ технологији (Интернет оф Тхингс), камерама високе резолуције и дигиталним метеоролошким станицама.
5Г мрежа је овде пресудна због две своје кључне карактеристике, огромног пропусног опсега, односно способности да пренесе гигабајте података у секунди и екстремно ниске латенције, кашњења сигнала које износи свега 1 до 2 милисекунде.
Како 5Г ауто-пут функционише у пракси?
Интеграција грађевинског и телекомуникационог инжењеринга омогућава да путна инфраструктура у реалном времену комуницира са возилима, али и да возила комуницирају међусобно. Тај процес одвија се кроз неколико кључних система.
Интелигентно управљање саобраћајем
Сензори уграђени у труп пута и камере постављене на порталима непрекидно прате густину саобраћаја, брзину кретања и тип возила. Ове информације се у делићу секунде шаљу у главни контролни центар, где софтвер вештачке интелигенције (АИ) анализира проток. Уколико систем детектује накупљање возила, он аутоматски мења сигнализацију на великим ЛЕД порталима изнад пута, снижавајући препоручену брзину како би се избегла нагла кочења и формирање гужви.
Моментно упозоравање на опасности
Уколико дође до саобраћајне незгоде, одрона, изливања терета, магле или формирања црног леда, метеоролошке станице и сензори одмах региструју промену. Систем не чека људску реакцију, он у истој милисекунди шаље упозорење на паметне екране дуж пута, али и директно софтверу унутар модерних паметних аутомобила. Возач километрима уназад добија визуелно и звучно упозорење на екрану навигације о тачној природи опасности која га чека.
Комуникација између самих возила
Захваљујући сталној 5Г покривености, аутомобили нове генерације размењују податке међусобно. Уколико возило које је стотину метара испред вас нагло активира кочиони систем како би избегло препреку на путу, то возило путем 5Г мреже шаље такозвани Емергенцy Елецтрониц Браке Лигхт сигнал. Ваш аутомобил ту информацију прима пре него што ваше око уопште може да региструје стоп-светла возила испред, аутоматски припремајући ваше кочнице за нагло заустављање.
Моравски коридор спаја пола милиона људи
Моравски коридор један је од најамбициознијих инфраструктурних пројеката у новијој историји Србије. Уз отварање деонице Адрани-Прељина (28,71 км), пуштено је у саобраћај укупно нешто више од 100 километара ове трасе. Цео коридор, дуг 112,37 километара, спојиће три округа, Расински, Рашки и Моравички, доносећи директну корист за око 500.000 становника и повезујући ауто-пут Београд-Ниш са ауто-путем Милош Велики.
Дуж читаве трасе инкорпорирано је на стотине километара заштитних цеви кроз које је провучена оптичка мрежа високе густине. На траси су инсталиране 5Г базне станице, чиме су у потпуности елиминисане „слепе тачке“ сигнала, а ауто-пут у потпуности усклађен са строгим директивама Европске уније о паметним мрежама.
Најшира саобраћајница у Србији
Моравски коридор пројектован је за брзину од 130 км/х, а са ширином профила од 30 метара званично је најшири ауто-пут у Републици Србији. Пројектован је тако да трпи најинтензивнији теретни и транзитни саобраћај.
С обзиром на то да коридор прати долину Западне Мораве, пројекат подразумева масивни хидротехнички инжењеринг. Урађена је регулација речних корита (Западне Мораве и њених притока) у дужини од невероватних 68 километара. Ово није само спас за сам ауто-пут, већ је први наменски систем одбране од поплава на Балкану оваквог капацитета, који штити околна насеља и пољопривредна добра.
Пуштањем у саобраћај деонице од Прељине до Адрана код Краљева, уз бесплатну путарину на тој секцији до 1. јула, Моравски коридор улази у финалну фазу. Преостало је мање од 12 километара до потпуног спајања комплетног ауто-пута, што се очекује до краја ове године, чиме ће Србија добити најсавременији технолошки и саобраћајни жилу куцавицу у Југоисточној Европи.
24седам