Српска православна црква и верници данас славе Ивањдан (Јовањдан), рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на реци Јордан и почетак хришћанске проповеди.
Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као од Бога измољено дете, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. Јован Крститељ вршио је обредна купања на реци Јордан и проповедао крштење ради опраштања грехова.
Он је крстио сина Божјег у реци Јордан. Празник, изузетно поштован у српском народу, а установљен је у четвртом веку, након успостављања Божића. Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји. Обичај је да се бере лековито биље, а од ивањског цвећа плету венци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вере.
Ивањдан се може назвати и девојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са девојкама.
У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника девојке пале ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се верује да се сунце, када тог јутра изађе, игра на небу.
Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. септембра, на дан његове упокојења – Усековање главе светог Јована Крститеља.
Извор:24седам