Сафари турама до скривених предела Бајине Баште: Породица Радовановић развија сеоски туризам и чува дух завичаја (фото, видео)

На подручју Пашине Равне, у селу Матић, на око 1.000 метара надморске висине, породица Радовановић развија понуду која спаја авантуру, боравак у природи, домаћу храну и упознавање са традиционалним начином живота. До њиховог домаћинства стиже се након скретања са главног пута Бајина Башта–Ваљево, а управо та издвојеност од градске гужве једна је од највећих предности овог краја.

Идеја за организовање сафари тура родила се из жеље да се покаже колико је западна Србија лепа, али и да се људима представе предели о којима, како кажу Радовановићи, многи не знају готово ништа.

„Западна Србија је толико лепа и нетакнута природом, а са друге стране, људи не знају много о нашем крају. Желимо да им покажемо оно што ми овде имамо – природу, планине, домаћу храну и мир који се данас све теже проналази“, поручују Радовановићи.

Сафари тура траје између седам и осам сати и осмишљена је тако да посетиоци током једног дана упознају више атрактивних локација овог дела западне Србије.

Дан почиње рано ујутру, доласком гостију у домаћинство Радовановића, где их очекује доручак припремљен од домаћих намирница. Након тога креће авантуристички део програма и обилазак планинских предела.

Тура обухвата подручја Повлена, Винчине воде и Бобије, али и друге атрактивне локације. Посетиоци имају прилику да уживају у вожњи, али и да се упознају са тереном и усаврше своје вештине вожње у специфичним планинским условима.

Посебан део програма је обилазак видиковаца, цркве и природних локалитета, уз фотографисање и снимање дроном. За многе госте управо су погледи са планинских висова најупечатљивији део целог искуства.

Са појединих видиковаца пружају се широки погледи ка околним планинама и пределима западне Србије, а у зависности од временских услова могуће је видети и веома удаљене крајеве.

„Људи који први пут дођу овде доживе нешто што раније нису имали прилику да виде. Трудимо се да им приредимо комплетан доживљај – од јутарњег окупљања и доручка, преко вожње и обиласка планине, до повратка у домаћинство, где их чека ручак“, објашњавају Радовановићи.

Посебну вредност овој туристичкој причи даје чињеница да се гости не ослањају само на природне лепоте, већ имају прилику да пробају производе који настају управо на овом домаћинству.

На трпези су домаћи хлеб, кромпир, гибаница, проја, сир и кајмак, а у зависности од договора и сезоне, гости могу пробати и чорбу, пасуљ, купус и друга традиционална јела.

Породица производи и месо, домаће кобасице, ајвар и зимницу, као и друге производе са свог имања.

„Пре свега, нудимо домаће производе туристима. Наше месо, кобасице које правимо, сир, кајмак, ајвар, зимницу – све што можемо да произведемо овде, на нашем имању. Важно нам је да људи знају шта једу и да пробају нешто што је заиста домаће“, кажу Радовановићи.

Гостима је, уз договор, могуће понудити и свињетину и јагњетину. Породица настоји да цене прилагоди тако да производи буду приступачни, јер им је, како истичу, најважније задовољство посетилаца и добра препорука која ће довести нове госте.

У развоју овог домаћинства учествује цела породица. Брат Никола помаже у организацији, а породица се бави и обезбеђивањем смештаја за посетиоце у оближњим апартманима.

Важну улогу имају и родитељи. Мајка брине о припреми хране, док се на трпези налазе производи који настају на самом имању.

Та породична повезаност једна је од највећих вредности оваквог облика туризма. Гост овде није само туриста који је дошао да види неки локалитет, већ гост домаћинства који има прилику да упозна људе, проба храну припремљену на традиционалан начин и осети атмосферу живота на планини.

„Људи морају да дођу. Важно је само да дође неко, да прошета, да види Бобију, видиковац, природу. Када једном дођу и виде све ово, онда схвате колики потенцијал овај крај има“, поручују Радовановићи.

Породица Радовановић не жели да њихова прича остане само на једном домаћинству. Напротив, њихова идеја је да се развојем туризма покрене цело село.

У планинским селима постоје бројна домаћинства која производе квалитетну храну, али је потребно пронаћи начин да се ти производи повежу са туристичком понудом. Управо сеоски туризам може да буде прилика да се домаћинствима обезбеди додатни приход, а младима разлог да остану или да се врате на село.

Радовановићи сматрају да би више домаћинстава требало да препозна потенцијал производње и продаје домаћих производа туристима.

Посебно истичу да у околини има добрих и младих домаћина који би, уз подршку и додатно повезивање, могли да се укључе у развој туристичке понуде.

„Радовановић Сафари Тур“ започео је са радом пре око годину дана, а интересовање посетилаца охрабрило је породицу да размишља о новим корацима.

За потребе тура купљен је комби, што омогућава да се понуда прошири и на друге делове Србије. Ипак, главна жеља остаје да се туристичка прича развија управо у завичају.

Једна од идеја је изградња кампа, као и нових смештајних капацитета у оквиру домаћинства.

Таква понуда могла би да обједини све оно што савремени туристи све више траже – боравак у природи, активан одмор, домаћу храну, аутентично искуство и мир далеко од градске свакодневице.

Сафари туре углавном примају групе до осам људи, а због организације је пожељно пријавити се два до три дана раније.

Приче попут ове показују да се потенцијал сеоског туризма не налази само у великим туристичким центрима. Он постоји и у малим селима, на планинским падинама, у домаћинствима која имају добру храну, чист ваздух, леп поглед и, пре свега, људе спремне да свој начин живота поделе са гостима.

За Бајину Башту, која већ има препознатљив туристички потенцијал, развој оваквих мањих, породичних туристичких прича може бити додатна вредност понуде. Повезивањем домаћинстава, локалних произвођача и туристичких садржаја могуће је створити мрежу која би посетиоцима омогућила да упознају и оне делове краја који нису на уобичајеним туристичким мапама.

Породица Радовановић своју причу гради корак по корак – на породичном раду, домаћим производима и љубави према планини. Њихова жеља је једноставна: да људи дођу, виде, пробају, прошетају и понесу лепу успомену.

А ако се после њиховог одласка врате поново, или доведу неког другог, онда је, кажу, њихова мисија успела.

Јер, како поручују Радовановићи, крај је леп, планина је чудесна, ваздух је чист – потребно је само да неко покаже пут.