Председник Србије Александар Вучић борави данас на југоистоку Србије, где је посетио Деспотовац, Јагодину, Рековац…
Обилазак компаније „Гербер-Еxпорт“
Председник Александар Вучић обилази компанију „Гербер-Еxпорт“ у селу Витошевац код Ражња.
Вучића су у селу дочекали мештани који су питали председника за помоћ.
– Ако можемо држава да нам помогне да доведемо воду у село. Вода је 0, не сме да се пије, молим вас – упитао је мештанин.

Грађани су питали Вучића за фабрику у Ражњу.
– Питали су ме и за фабрике у већи местима и нисам успео некад да доведем. Што се Ражња тиче, 2 ствари које ћемо да платимо одмах, 57 милиона наш кошта водоводна мрежа, а иста је и дужина пута, који радимо и кошта 73 милиона. То ће држава да крене одмах да ради. Што се тиче воде, биће да сам ја крив прем ного година, много новца је недостајало да се из правца Алескинца довуче вода. Сад чекамо да се заврши пројектни задатак, 250 000 је пројекат и да пробамо ту воду да довучемо једном заувек. Не постоји чаробни штапић и да све падне са неба – рекао је Вучић.
Вучић у обиласку винарије Бора код Рековца
Председник Србије Александар Вучић данас, у оквиру посете југоистоку Србије, обилази породичну винарију Бора у селу Лепојевић код Рековца.

Вучић је том приликом пробао награђивано вино ове породичне винарије од сорте франковка и написао на бачви поруку у којој је винарима, породици Антонијевић, пожелео много успеха, среће и здравља, као и доброг вина.
Вучић им је рекао да могу да рачунају на бесповратну помоћ од 5,3 милиона динара, односно између 46 и 47 хиљада евра и навео да у најповољнијим кредитним средствима могу да рачунају и на шест и по пута више од тога.
На питање колико су значајне породичне винарије за српску привреду, Вучић је рекао да их је све више и да релативно добро раде и указао на важност извоз вина у Кину.
Он је изразио захвалност министрима, посебно министарки привреде Адријани Месаровић, за коју је рекао да се много борила да за српске винаре нађе тржиште у Кини. „Свака продата флаша тамо омогућиће већи простор и за њих овде и за многе друге. Тако да су то огромне ствари“, навео је председник Вучић.
Навео је да инсистира да у свим местима које обилази посећује српске компаније и да покуша да им помогне да се подигну.
„Десет запослених у Рековцу нам значи колико хиљаду у Београду јер у Београду онај ко жели да има посао, у деведесет одсто случајева може да га нађе, а у Рековцу не може. Немогуће је, тешко је, нема послодаваца, минималан је број послодаваца“, указао је Вучић.
Он је поново изразио уверење да ће у Рековцу моћи да се отвори фабрика за између 80 и сто запослених, првенствено жена, и рекао да би локација за тај погон могла да буде на месту некадашње фабрике каблова. Винарија Бора је млада породична винарија основана 2019. године, смештена у селу Лепојевић, код Рековца, са око пет хектара винограда, капацитета 20.000 литара. Производи мале серије, укупно шест етикета, вина попут Цхардоннаy “Шарл”, розе Пинот Ноир “Едит” и Франковку “Френк” и “Ненси”.
Њихова вина су награђивана, а истичу се креативним називима и уметничким етикетама инспирисаним боемском естетиком. Александар Антонијевић, син власника фирме, рекао је за Тањуг да углавном производе вино и ракију за српско тржиште и гаје аутохтоне сорте грожђа.
„Имамо пет хектара под виновом лозом. Стару традицију смо наставили под новим технологијама производње и сачували чокот из 1932. године који је посадио мој чукундеда“, рекао је он. Додао је да годишње производу око 10.000 литара вина и да су њихова вина освајала и међународне и домаће награде.
Ово је благо Србије: Обилазак породице Јовановић која има десеторо деце у селу Сибница код Рековца
– Ово је благо Србије – казао је председник и упитао децу за имена.
– Баш сте лепи, фини, дивни. Природа је величанствена. Ово је једна од најсиромашнијих општина у Србији – рекао је.
Домаћине је упитао за земљу коју обрађују.
– Ја сам четврти призетко у овој кући, рекао је домаћин Вучићу на шта се он нашалио да је сваки мушкарац призетко.
– Ви сте јунаци Србије, рекао је Вучић домаћину који има започету али недовршену кућу јер им је кућа сада тесна. Он вели да је прво морао да обезбеди механизацију да би имао чиме да ради и не зависи ни од кога па тек онда да довршава кућу.

Реч је о једном од најсиромашнијих села у Србији у којем живи јако мало људи и баш због тога су Јовановићи са десеторо деце јунаци Србије.
– Зато сам ја срећан што сам овде, рекао им је Вучић.
О помоћи породицама са више од четворо деце
Вучић је рекао да ће држава у наредном периоду покушати да пронађе решење за додатну помоћ породицама са већим бројем деце и најавио да би ускоро могао да буде представљен одговарајући план.
Сад ту морамо да нађемо одређена решења у будућности и верујем да ћемо ускоро изаћи са таквим планом. Увек имате проблема, ограничења. Наше су мере за друго, треће и четврто дете међу највећима у Европи, али је проблем што их нема додатно за пето, шесто, седмо, осмо, девето и десето. И сад ћемо да нађемо како да то, па макар једнократно, решавамо, да видимо како и на који начин. Наћи ћемо начин како да помогнемо – рекао је Вучић.
Говорећи о ситуацији у Левчу, оценио је да је тај крај опустео након затварања бројних предузећа почетком двехиљадитих година и отпуштања великог броја радника.
Сви су добили отказ овде 2000, 2001, 2002. Све су то угасили. Све су то догасили. Дошли неки много паметни да све у своје џепове ставе и униште све – рекао је Вучић.
Према његовим речима, отварање једног производног погона у Рековцу, који би запослио између 80 и 100 људи, посебно жена, могло би значајно да промени ситуацију у овом крају.
Кад бисмо могли погон за 100 људи у Рековцу да направимо, пола бисмо проблема решили. Овде има Цветеx, имају винарије, једна у коју сад идемо, има додатно „Ластар“ од 19 запослених, има још једна од 27, „Винеx“ или тако некако, и то је… и то је све што има од послодаваца.

Додао је да, осим трговине на мало, у Левчу нема много других послодаваца.
Фабрика за једно 80 до 100 људи, посебно жена, да запосле жене да држе кућу, буквално би спасила ово. Мушкарци раде у пољопривреди, могу да те ствари раде, али ово је оно што, чини ми се, би било спас. Задржало би бар део жена, бар део домаћинстава би задржало…
Вучић је посебно указао на значај породица са великим бројем деце за опстанак тог краја.
А најважније је да имамо овде десеторо деце, то је 10 кућа сутра, па њихови унуци, ове куће да попуните около после?
Говорећи о проблему напуштених кућа, Вучић је навео и пример из своје породице.
Знаш, моја мајка је имала кућу у Бечеју и ми смо желели да је дамо нашим избеглицама, само да живи неко унутра, да кућа не пропада. Најгоре је кад нема никог у кући, то пропада одмах – испричао је Вучић.
Обилазак пољопривредног газдинства породице Маслар
Председник обилази пољопривредно газдинство породице Маслар са осморо деце.

– Хвала Богу много деце, много сам срећан што вас видим и што видим оволико деце, рекао је Вучић додавши да је много срећан што је дошао у породицу с много деце.
Реч је о домаћину који држи 70-80 грла крупне стоке – крава и још 40 јуница.
– Да се не лажемо, никад боље није било! Све на време, исплата премија за млеко, субцвенције, никад држава више није давала него сад, рекао је домаћин Вучићу који му се захвалио на тим речима јер је један од ретких који то хоће да кажу.
– Дошли су из околине Берана. Погледајте какво су чудо направили и доприносе Србији, доприносе и децом и радом. Овде не можете да не будете радосни – казао је Вучић.
– Механизација је добра – констатовао је председник.
– Обилазим српске компаније, хоћу српског произвођача да ојачам. Наш циљ је да наша деца остану овде, боље да помажемо вама него неким странцима. Тражи оно што ти припада. Не треба да молиш, само потпишеш захтев – казао је Вучић домаћину.
Вучић је домаћину рекао на шта све има право од државе а није реч о малим парама кад је реч о бесповратним средствима за улагање у производњу. Питао га је колико земље има, колико обрађује и узима у закуп, а домаћин, Србин пореклом из Црне Горе, му је испричао да су у дворишту њихове четири куће, његова и браће, а да ниједна капију нема, а зашто – зато што, вели, ником ништа не дугују.
О тврдњама противника
На питање новинара како коментарише тврдње својих противника да је током ових „турнеја“ преузео улогу која му не припада и да тужилаштво има довољно материјала да га пошаље и на десет година затвора због наводног прекорачења овлашћења и обављања послова који припадају Влади, Вучић је одговорио:
Што? Шта сам урадио? Ако ви мислите да све ово што радим и све што се борим, за свако наше село, за сваки наш засеок, град, компанију… Не борим се за себе. Борим се за људе. Ако ви мислите да је решење у томе да нико не ради ништа и да сви само чекају и проведу осам сати у канцеларији, од којих ће шест сати да дрндају телефон и да играју игрице… Ја тако да радим нећу.
Додао је да му такве критике показују како његови политички противници планирају да владају.
Да вам кажем, толико сам тога доброг и паметног урадио. Мало да се одморим не би ми шкодило. Али то мени говори како они планирају да владају. Да не раде ништа, да не потписују ништа, да нигде ништа не напредује. А да ли ће или неће, то ће народ да каже. Па ћемо да видимо. Да сачекамо још два-три месеца. Мање од 100 дана је остало до избора. Он то зна сигурно боље него ја. Јер мене, кад обавесте Влада и Скупштина, ја сам дужан да распишем изборе. А Милош је председник странке која има већину и у Скупштини и у Влади. Тако да… Он зна боље него ја.
Вучић у селу Витошевац код Ражња: Најавио улагања у водоводну мрежу и путну инфраструктуру (ФОТО/ВИДЕО)
Тањуг/Јадранка Илић
На констатацију да његови противници сматрају да је разговорима са грађанима „зарадио“ по десет година затвора дневно, Вучић је одговорио:
Па добро, онда значи то сам већ, колико, 12 дана? 120 година сам већ зарадио. За 12 дана? Да вам кажем, за 12 дана… Можда мислите колико ће још да буде за, рецимо, 60 дана. Јој, имаћу 720 година робије што сам обилазио народ и причао с народом. Нек’ они терају људе који раде у затвор. То је порука свим људима који раде. А ми ћемо и даље да се боримо. И криминалце да терамо у затвор. Оне који су отимали државну имовину, оне који су пљачкали, а не људе који вредно и марљиво раде.
Вучић се потом поново осврнуо на своје политичке противнике.
Не знају ништа. Шта да раде? Леже на плажи, гледају шта радим. Не могу да стигну ни да прегледају све оно што сам обишао, видео и разговарао с народом. А камоли да неког саслушају. Шта да раде друго?
На помен замерки да се 49 пута појавио на телевизији, Вучић је рекао:
Па шта? Ваљда ово народ занима. А не како се они купају. Или свађају. Или једни друге оптужују. А колико сам разумео, они су без имена. Они неће ни да се појаве. Ко да се појави од њих, ко год да се појави, одмах му ставе вето. Не знате ког да зовете. Шта да их питате? Шта они знају о овоме? Не интересује их уопште. А на њиховој телевизији, на њиховим телевизијама сам сваки дан по цео дан. Као Хитлер, непоменик, будала, лудак, кретен, психопата и све друго. Како им то не смета, што се не жале на то?
Извор: 24седам

