Тржиште некретнина у Србији у другом кварталу је порасло за 8,1 одсто у односу на исти период прошле године, број трансакција је смањен за 5,4 одсто а најскупљи стан продат је на Савском венцу у Београду и коштао је 1,6 милиона евра, саопштио је данас Републички геодетски завод (РГЗ), преноси Телеграф, писање Тањуга.
На територији ове општине продат је и најскупљи квадрат стана у другом кварталу 2026. године и то по цени од око 9.300 евра. Најскупља кућа је продата на Вождовцу у Београду, за 1,4 милиона евра. Најскупље гаражно место плаћено је 54.000 евра а продато је на територији градске општине Стари град у Београду.
Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности износила је око 2,2 милијарде евра, од чега 369,7 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта, а закључено је 30.495 купопродајних уговора.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузимају станови са 1,3 милијарде евра или 62 одсто од укупно прометоване вредности.
За куће је издвојено 175 милиона евра, осам одсто укупне вредности, за грађевинско земљиште 156 милиона евра, за пословне просторе 119 милиона евра а за пољопривредно земљиште 77 милиона евра.
Када је реч о начину плаћања, 15 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, колико је забележено и у другом кварталу претходне године.
Највећи део ових средстава потрошен је на куповину станова па је у 34 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано кредитно плаћање, што је на приближно истом нивоу као и у другом кварталу прошле године.
Број уговора о купопродаји непокретности је смањен у свим већим градовима у односу на исти период 2025. године и то у Новом Саду за један проценат, у Београду за 1,7 одсто, док је знатно израженије смањење забележено у Нишу – 4,3 одсто и у Крагујевцу – седам процената.
За станове у Београду издвојено је укупно 742 милиона евра.
Мондо