У јавности се све неретко могу чути коментари да данас у Србији нико не живи боље од свештеника. Овакве тврдње изазивају полемике – док једни сматрају да свештеници живе на високој нози, други истичу да се ради о заблуди и непознавању начина на који Црква и свештенство функционишу.
Не плаћају их ни држава ни институције
Поводом све чешћих недоумица у вези са платама свештеника, огласио се и протојереј-ставрофор Александар Чавка, који је детаљно у емисији „Питања и одговори“ на ТВ Храм, објаснио како свештеници зарађују и долазе до плата.
– Свештеници не добијају плату ни од државе нити од било које званичне институције. Ми живимо искључиво од свог верног народа – најпре је објаснио Чавка.
Он је истакао да у највећем броју епархија свештеник живи од онога што му парохијани дају за верске услуге – крштења, венчања, опела, освећења водице и дома. Плате, како каже, не стижу из државног буџета, већ из црквене касе, уколико је епархија тако организована.
– У неким деловима Србије, попут Војводине, епархије функционишу тако да црквена општина из касе прикупљене од продаје свећа, прилога (…) исплаћује плату свештенику – каже отац Александар, преноси Религија.рс.
У дијаспори посебна правила
Посебно је занимљиво поређење с дијаспором, где црквене општине имају јасно прописане плате за свештенике.
– Дакле, свештеници, директно или индиректно, живе од својих верника. Можда ће ме неко због овога и осудити, али ја то тако практикујем у својој парохији – закључује он и каже да управо се из овог разлога и наплаћају крштења, венчања, опела и друге верске услуге, чије цене, признаје, често изазивају оштре полемике у јавности
Наглашава да у СПЦ не постоји јасно прецизиран ценовник за услуге свештеника и да ту одређивање цена јесте препуштено самом свештенику или епархији. Наглашава да није спорно да свештеници наплате своје услуге јер и они имају породице и морају подједнако, као и сви, да их издржавају, плаћају струју, воду и друге дажбине.
– У Светом писму апостол Павле каже да онај који служи треба од те службе да живи, онај који служи жртвенику да са жртвеника дели, а онај ко проповеда Јеванђеље треба од тога да живи. Према томе, сасвим је јасно да свештенику извор прихода треба да буде његова служба.
Претеривање није дозвољено
Ипак, наглашава да ту мора да постоји једно ограничење.
– Недопустиво је било какво претеривање, него је потребно да свештеник живи онако како живи његова паства. Не би било умесно да свештеник живи раскошно, а да његова паства није у стању ни приближно тако да живи.
Каже да он нема прецизно одређену цену услуга, већ парохијанима препушта да је сами одреде према својим могућностима. Такође је додао да не осуђује свештенике који имају јасно прописане тарифе, али увек ако се томе дода и оно „ако сте у могућности“.
Нпортал/Религија