Споменик капетану Младену Стаматовићу у Сирогојну, обновљен је захваљујући његовом потомку Адаму Стаматовићу. Инспирисан подвизима и храброшћу својих предака, он је својим средствима желео да сачува сећање и пошаље поруку млађим генерацијама да увек буду свесни одакле потичу. Овај споменик није вредан само зато што постоји 104 године, већ зато што сведочи о једном човеку чија судбина се дубоко уткала у историју Србије.
Потомак Младена Стаматовића, деведесетдвогодишњи Адам Стаматовић, каже да је из поштовања према прецима одлучио да обнови споменик стар више од једног века. Он је посебно истакао допринос српском народу који су дали припадници ове лозе међу којима је и председник Општине Чајетина, Милан Стаматовић.
„Мени је било најпрече да обновим овај споменик јер је заборављен и било би штета да пропадне. Ово ће ми бити нешто величанствено што сам учино за мог живота. Хтео сам да обновим споменик Младену Стаматовићу зато што ми је ово предак и зато што је међу Стаматовићима он учинио највише за српство. Заправо, највише се издвајају Станоје и Младен, а данас је то Милан који води политичку битку равну њиховим војничким борбама. Имамо те те три величине у нашој историји од онда па до сада. Такође, у цркви Светих апостола Петра и Павла овде у Сирогојну је плоча са десет имена Стаматовића који су погинули у Првом светском рату. Из моје куће су била двојица – мој деда и његов брат.“, поручује Адам Стаматовић.
Капетан Младен Стаматовић рођен је 29. јуна 1876. године у Сирогојну, у породици Саве и Симане Стаматовић. Потицао је из скромне сеоске породице, али је својим радом, способношћу и истрајношћу успео да изгради завидну војно-полицијску каријеру у служби тадашње српске државе.
Током живота напредовао је до чина жандармеријског капетана И класе, што је у то време представљало један од виших официрских чинова у жандармерији. Овај чин сведочи да је уживао поверење претпостављених и да је обављао одговорне дужности у систему јавне безбедности Краљевине Србије, а потом и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Жандармеријски капетани били су задужени за одржавање јавног реда, безбедности и спровођење државних закона на терену.
Породична историја Стаматовића дубоко је повезана са ратним страдањима Србије почетком 20. века. На породичном споменику у Сирогојну забележено је да је његов брат Ђоко Стаматовић преминуо као ратник 10. децембра 1914. године у Нишу, где је и сахрањен.
Младен Стаматовић преминуо је 16. октобра 1922. године у Ужицу, у 46. години живота, док је још био у активној служби као жандармеријски капетан И класе. На његовом споменику у Сирогојну уклесано је: „поштењем и вредноћом постигао леп успех у свом четрдесетшестогодишњем животу“, што представља снажно сведочанство о угледу који је уживао међу савременицима и породицом.
Споменик Младену Стаматовићу у центру Сирогојна сада је обновљен, а обновљено је и сећање његових потомака, мештана и будућих генерација на човека који је оставио снажан печат на спрску историју с почетка 20. века. На комаду италијанског камена из 1922. године утиснута је захвалност за све подвиге и храброст да се живи сопствена мисија и у најтежим околностима. Управо тако живе данас и његови потомци.
Златиборске вести