Србија се у 2026. године налази у најинтензивнијем циклусу инфраструктурног развоја у својој модерној историји. Иза нас је тринаест и по година непрекидних радова, стотине километара новог асфалта и пробијања најзахтевнијих планинских масива.
Најновија отварања током лета и септембра ове године доказују да визија умрежене и снажне Србије не успорава.
Статистика, поткрепљена завршеним радовима на терену, јасно показује да је развој стратешке инфраструктуре препознат као жила куцавица домаће економије, основни покретач привредног раста, директних страних инвестиција и равномерног регионалног развоја.
Историјски пресек: Бројке које говоре саме за себе
Анализа динамике изградње путне мреже пружа невероватан увид у то колико се ефикасност домаћег грађевинског сектора и државног планирања променила. Ако упоредимо епохе, резултати се драстично разликују:
- Од 1945. до 2012. године (пуних 67 година): У Србији је пројектовано и изграђено укупно 596 километара ауто-путева. Многи од ових пројеката су деценијама стајали у месту или су грађени у фазама које су трајале годинама.
- Од 2013. до краја септембра 2026. године (свега 13,5 година): Пуштено је у саобраћај више од 684 километара најмодернијих ауто-путева и брзих саобраћајница.
Ови подаци недвосмислено потврђују да је у мање од деценије и по створено више капиталних саобраћајних објеката него у читавих седам деценија пре тога. Притом, замах градње не опада, на мапи Србије се и овог септембра налази више од 350 километара активних градилишта, док дугорочни стратешки планови Владе обухватају изградњу додатних 900 километара у наредној деценији.
Моравски коридор: Понос централне Србије пробио „стотку“
Најупечатљивији успех ове године свакако је убрзана реализација Моравског коридора (Е-761). Оно што је почетком године обећано, током лета је и испоручено. Крајем јуна 2026. године, уз присуство највиших државних званичника, за саобраћај је отворена изузетно битна деоница од петље Адрани (код Краљева) до петље Прељина (код Чачка), укупне дужине 28,71 километар.
Овим отварањем, Моравски коридор је пробио магичну цифру од преко 100 километара (тачније 100,34 км) који су у пуној функцији. Овај пројекат није само саобраћајница, то је:
Први дигитални ауто-пут у Србији: Дуж целе трасе постављена је најсавременија телекомуникациона инфраструктура, оптички каблови, паметна сигнализација и бесплатан Wи-Фи, што омогућава потпуну комуникацију возила са самим путем.
Најшири ауто-пут у земљи: Због специфичности терена и безбедности, ширина износи чак 30 метара (2 метра шире од стандарда).
Веза за пола милиона људи: Повезује Чачак, Краљево, Врњачку Бању, Трстеник, Крушевац и Ћићевац, директно спајајући Коридор 10 и Коридор 11.
Очекује се да преосталих 12 километара на релацији Врба-Адрани буде завршено до краја 2026. године, чиме ће комплетна дужина од 112 километара бити потпуно затворена.
Шумадија у фокусу: Северна обилазница око Крагујевца
Најсвежије вести стижу нам управо овог септембра. Пре само неколико недеља, званично је отворено првих 5 километара Северне обилазнице око Крагујевца.
Ова обилазница, укупне дужине 21 километар, решава деценијски проблем тешког теретног саобраћаја који је пролазио кроз сам центар града. Радови на целокупној траси стигли су до нивоа реализације од огромних 66%. Осим што ће Крагујевац „продисати“, ова саобраћајница представља увод у будући мега-пројекат брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе“, који ће Шумадију умрежити са остатком државе.
Дунавским коридором од Београда до Голупца за само сат и 15 минута
У августу ове године у саобраћај је пуштено нових 28 километара Дунавског коридора. Ова брза саобраћајница представља пројекат од виталне важности за реализацију националних интереса у области инфраструктуре, јер стратешки спаја Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом и Коридором 10.
Савремени пут, пројектован за брзину од 100 километара на час, не доноси само бржу, безбеднију и удобнију вожњу, већ суштински мења животни стандард, унапређује економију и ствара конкретне услове за масовнији повратак дијаспоре у источну Србију.
Исплативост досадашњих пројеката
Пројекти који су отворени увелико показују своју пуну исплативост:
Ауто-пут „Милош Велики“ (Прељина–Пожега)
Деоница дуга 30,96 километара остаће уписана златним словима у историју српског грађевинарства због екстремно тешког геолошког терена. Овде су избушена два тунела, „Лаз“ (2,8 км) и „Муњино брдо“ (2,7 км). Ова деоница представља кључно чвориште одакле ће се ауто-пут делити у два правца, један ка Црној Гори (преко Ивањице и Дуге Пољане до Бољара) и други ка Босни и Херцеговини.
Држава планира наставак ове брзе саобраћајнице ка Кладову и Бору, што ће бити огромна инјекција за индустрију бакра и рударство у том региону.
Брза веза за Ваљево (Иверак-Дивци)
Са пуштених 5,8 километара брзе саобраћајнице, Ваљево је коначно престало да буде „слепо црево“ и добило је директан, безбедан излаз на „Милоша Великог“.
Фрушкогорски коридор: Бушење најдужег тунела у Србији
Иако још није званично отворен за саобраћај, не смемо заборавити Фрушкогорски коридор (47,7 км), на којем радови у 2026. години напредују невероватном брзином.
Овај пројекат обухвата пробијање тунела „Иришки венац“, дугог чак 3,5 километара, који ће преузети титулу најдужег у земљи, као и изградњу грандиозног моста преко Дунава који ће спојити Петроварадин и Каћ. Овај коридор ће коначно изместити тешке камионе из Националног парка Фрушка Гора и спојити Нови Сад са Румом.
Шта доноси крај 2026?
До краја ове године, фокус Владе Србије и Министарства грађевинарства усмерен је на затварање кључних целина:
Завршетак Моравског коридора, Сремска Рача – Кузмин: Очекује се отварање 18 километара ауто-пута заједно са велелепним мостом преко Саве, што представља прву деоницу ауто-пута Београд-Сарајево, као и прикључак првих 5 километара од саме границе ка Бијељини у Републици Српској,
Завршетак брзе саобраћајнице Шабац-Лозница, чиме ће цео Подрињски крај добити брзу везу са Београдом.,
Након овога, Србија не стаје. Тежиште радова прелази на „Осмех Војводине“ (брза саобраћајница од 164 км која спаја граничне прелазе са Мађарском и Румунијом, од Бачког Брега преко Сомбора, Врбаса, Србобрана, Бечеја до Кикинде и Накова) и „Вожда Карађорђа“ који ће проћи кроз само срце Шумадије.
Србија 2026. године више није иста земља. Од државе у којој се на стотине километара ауто-путева чекало деценијама, постали смо лидер у региону, чији саобраћајни прстенови данас гарантују бржи, безбеднији и економски просперитетнији живот свих њених грађана.
Вечерње новости/Бизнис Курир