Од ове године боловање више није папир који запослени мора да носи од лекара до послодавца. Цео поступак обавља се електронски – од отварања боловања до размене потврда, дознака и захтева између лекара, запосленог, послодавца и РФЗО-а.
Систем „е-боловање послодавац“ уведен је како би се смањила администрација и убрзала комуникација, а од 1. јануара 2027. године почиње последња фаза његове примене, којом ће бити обухваћени и предузетници који запошљавају друга лица.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију ИТ канцеларије Јелена Бојовић истакла је у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“ да је систем направљен како би олакшао процедуру свим учесницима.
-Кренули смо у израду система е-боловања да бисмо олакшали администрацију грађанима, односно болесним лицима и пацијентима, али и самој држави, Републичком фонду за здравствено осигурање и Министарству здравља – рекла је Бојовићева.
Крај ношења дознака послодавцу
Говорећи о томе колико је нови систем донео олакшања у пракси, Бојовићева је подсетила да су грађани раније морали у року од 72 сата да доставе потврду послодавцу.
-Сада ова потврда одлази електронским путем до вашег послодавца и ви, када сте најболеснији, можете да останете код куће, како и треба, а не да носите потврде и документа – објаснила је.
Посебно је указала на проблеме са којима су се раније суочавали тешко болесни грађани, који су сваког месеца морали да одлазе по дознаке и потом их носе послодавцима.
-Било је непотребног задржавања и код изабраног лекара. Долазили су болесни људи само да би узели папире. Овај систем је зато донео велику промену и олакшао поступак свима – истакла је Бојовићева.
Од 1. јануара 2027. обавеза и за предузетнике
Систем је 1. јануара почео да се примењује на сва привредна друштва и државне органе, док ће од 1. јануара 2027. године обавеза важити и за предузетнике – паушалце или оне у систему личне зараде који запошљавају најмање једно лице.
-Они могу и сами да користе овај систем чак и ако не запошљавају друга лица. То им је могућност, али није обавеза – појаснила је Бојовићева.
Предузетници који желе да се припреме за нову обавезу могу већ сада да се региструју на порталу е-Управа.
-Најважнији први корак јесте да буду регистровани на порталу е-Управа са највишим нивоом поузданости, односно квалификованим електронским сертификатом – објаснила је.
Потребни параметри могу да се добију у пошти, општини, Привредној комори Србије или инфо-центру Канцеларије за ИТ и електронску управу у Галерији.
За предузетнике су организовани и посебни инфо-дани, међу којима је наредни заказан за 8. октобар, када ће заинтересовани моћи практично да прођу кроз коришћење система.
-Показујемо сам систем, где тачно треба да кликнете. Идемо буквално клик по клик и то траје око сат времена – рекла је Бојовићева.
Послодавац не може да види дијагнозу
Једно од важних питања односи се на заштиту здравствених података запослених. Бојовићева је нагласила да послодавац нема увид у конкретну дијагнозу радника.
-У потврди и дознаци не види се МКБ-10, односно дијагноза. Види се само узрок привремене спречености за рад, односно да ли је реч о болести, нези детета или нечем другом. Дијагноза се не види и тај податак се не размењује – објаснила је.
Размена података је, према њеним речима, готово тренутна.
-Чим запослени оде код лекара и боловање му буде отворено, у року од 10 до 15 секунди потврда стиже послодавцу. Тако послодавац може одмах да организује посао јер зна да запослени неће доћи – навела је.
Према њеним речима, кроз систем је до сада прошло готово милион боловања, док је поднето између 150.000 и 160.000 захтева за обрачун и рефундацију, уз веома мали број приговора.
Следе Пореска управа и породиљско одсуство
Најављена су и нова унапређења система током наредне године. Планирана је интеграција са информационим системима великих привредних субјеката како би се олакшала размена велике количине података.
У плану је и повезивање са Пореском управом, као и развој електронског система за породиљско одсуство.
– Породиљско одсуство није боловање и нема везе са Републичким фондом за здравствено осигурање. То је следећа фаза и потребно је повезивање са свим локалним самоуправама, општинама и градовима како би се и та процедура поједноставила – закључила је Бојовићева.
24 седам