Најлепше чаше стајале су у витрини, нови пешкири чекали су посету, а бомбоњера се није отварала без питања. У многим породицама постојале су ствари које су укућани свакодневно гледали, али их нису користили.
„Немој ту чашу, то је за госте“. Није било потребно додатно објашњење. Вратите је на полицу и узмете ону из које иначе пијете. У многим кућама граница је била јасна, а то је да су једне ствари за сваки дан, а друге се износе када неко дође.
Нису сви имали иста правила. Негде се чувао цео сервис, негде само неколико лепших чаша. Ипак, ако вам је позната реченица „Остави то, за госте је“, вероватно ћете се сетити бар једне од ових ствари:
1. Тањири који се не користе сваког дана
Обични тањири били су надохват руке. Они из бољег сервиса стајали су у витрини или на вишој полици, уредно сложени док не дође прилика да се постави свечанији сто. Када би их коначно изнели, за столом се пазило више него иначе. После ручка прали су се пажљиво и враћали на место. Један поломљен тањир значио би да комплет више није цео.
2. Чаше које се ваде пред посету
За воду уз ручак користиле су се једне чаше, а за госте друге. Могле су да буду поклон или део комплета који се чувао годинама. Оно по чему сте их најлакше препознавали, било је једноставно. Нисте смели сами да их узмете. Тек када би неко позвонио, витрина се отварала. Из ње су излазиле чаше које су укућани виђали сваког дана, али су их ретко држали у рукама.
3. Столњак због којег се пазило на сваку кап
На столу се обично налазио столњак који може лако да се опере или га није било уопште. Онај бољи чекао је славље, празник или госте. Његово постављање значило је да се нешто спрема. Одједном су се пажљивије спуштале шоље, тањири и чаше, а на просут сок реаговало се брже него иначе.
4. Пешкири који су увек изгледали као нови
У неким купатилима постојали су пешкири које укућани нису узимали. Чували су се чисти и уредно сложени за људе који долазе у посету. Ако бисте посегнули за једним од њих, неко би вас упутио на „ваш“ пешкир. Није важно што су оба била у истом ормару. Знало се који коме припада.
5. Бомбоњера која се не отвара
Кутија кекса, бомбоњера или флаша пића могли су дуго да стоје нетакнути. „То ћемо кад неко дође“, говорило се сваки пут када би неко предложио да се отворе. Деци је то правило често било најтеже да прихвате. Слаткиш је био ту, у кући, али се чекала прилика која нема везе с тим колико вам се баш тада јео.
Неке од тих чаша и данас стоје у витринама, а понека бомбоњера чека да неко позвони. Ако сте је годинама гледали на полици, знате колико је било тешко објаснити детету да је слаткиш у кући, али да још није време да се поједе.
А можда ће се неко, читајући ово, сетити својих „посебних“ чаша и извадити их вечерас. Без икаквог повода.
Извор: Мондо