На свечаној седници Скупштине града, поводом 9. октобра, Дана Ужица, уручена супризнања за изузетна достигнућа у образовању, култури, спорту, хуманитарном раду, привреди и очувању историјског наслеђа. Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски поручила да су породице и млади највећа гаранција будућности.
Ужице је свечаном седницом Скупштине града обележило 9. октобар – Дан града и 697 година од првог писаног помена Ужица у сачуваним документима Дубровачког архива. Свечаност је окупила представнике републичких и локалних институција, дипломатског кора, градова побратима, културних и образовних установа, привреде, спорта и бројне госте.
У центру обележавања били су историја града, резултати остварени у претходном периоду, планови за будућност и људи који су својим радом оставили значајан траг у животу Ужица.
Највише градско признање, титулу почасног грађанина Ужица, понео је легендарни српски шаховски велемајстор Љубомир Љубојевић, један од најзначајнијих шахиста које је Србија изнедрила.
Данијела Васиљевић: Будућност града градимо одговорно
Свечану седницу отворила је председница Скупштине града Ужица Данијела Васиљевић, пожелевши добродошлицу бројним званицама и суграђанима.
Подсетила је да Ужице готово седам векова гради свој идентитет, негујући толеранцију, отвореност и поштовање људи који у њега долазе, али и чувајући традицију и вредности наслеђене од предака.
„Ужице данас гради сопствени пут и ствара шансе за даљи развој и напредак“, поручила је Васиљевић.
Према њеним речима, Дан града није само прилика за славље већ и тренутак да се размисли о одговорности према будућим генерацијама.
„Ако не можемо у будућности да будемо моћнији него што јесмо, будимо мудрији и нека свако од нас најбољи део себе уложи у будућност овог града и свих наших потомака“, истакла је председница Скупштине града.
Рајко Радосављевић: Људи су највећа снага Ужица
Заменик градоначелнице Ужица Рајко Радосављевић у свом обраћању подсетио је на генерације које су градиле Ужице, развијале његову привреду, просвету, културу и спорт, остављајући наслеђе које и данас представља темељ развоја града.
„Ужице није само место у коме живимо. Ужице је наша историја, наше сећање, наша традиција и наша кућа“, рекао је Радосављевић, нагласивши да су људи који својим знањем и радом доприносе заједници највећа вредност града.
Говорећи о ономе што је урађено у претходној години, указао је на улагања у здравство, образовање, предшколско васпитање, путну инфраструктуру, културу, туризам и спорт.
Један од важних задатака јесте унапређење здравствене заштите. Град је створио пројектно-техничке услове за будућу реконструкцију и доградњу Здравственог центра и Опште болнице, пројекат који има значај за читав регион.
У области образовања настављена су улагања у школске објекте, док се у Крчагову ради на тренинг-центру за дуално и целоживотно образовање, који би требало да помогне младима да стекну знања и вештине потребне привреди.
Посебно је истакао резултате у предшколском васпитању, где су изградњом нових и реконструкцијом постојећих објеката створени услови да свако дете у Ужицу има место у вртићу.
„То је резултат који говори о томе колико нам је важно да породице имају подршку и да наши најмлађи имају добре услове за одрастање“, нагласио је Радосављевић.
Велики инвестициони циклус обухвата и путну инфраструктуру. Радови се изводе или припремају на више путних праваца и улица, а међу значајним пројектима су обилазница око Ужица и тунел Кадињача. Улагања нису ограничена само на градско језгро, већ обухватају приградска насеља, Севојно и села, где реконструисани и асфалтирани путеви олакшавају свакодневни живот становника.
„Ужице неће бити град поред кога се само пролази. Желимо да будемо град у који се долази, у коме се остаје и који се памти“, поручио је Радосављевић.
Међу пројектима у области културе издвојио је реконструкцију Старог града и водене куле, нову сталну поставку Народног музеја, завршетак реплике Виле Миловановића у Луговској долини и припреме за почетак рада Дечјег културног центра и галерије „Керамика“.
У спорту, поред подршке клубовима, град улаже у инфраструктуру и ствара услове за рекреативно и школско бављење спортом.
„Пред нама је још много посла, много потреба, много очекивања и много пројеката које желимо да реализујемо. Али оно што нас охрабрује јесте чињеница да Ужице има снагу да иде напред. Има људе, има знање, има потенцијале и будућност коју ћемо заједно да градимо“, поручио је заменик градоначелнице.
Милица Ђурђевић Стаменковски: Да нам се испуне колевке, да нам живе породице
Честитке поводом Дана града упутила је и Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату.
Говорећи о Ужицу са видиковца током посете Дому за старе у Забучју, описала је град као велику колевку смештену у котлини, која је вековима одолевала историјским изазовима.
„Много је воде прошло Ђетињом, али Ужице и даље стоји“, истакла је министарка, подсећајући на истрајност и слободарски дух његових становника.
Посебно је нагласила значај породице и демографских кретања, изневши податак да је у првих шест месеци 2026. године у Ужицу рођено 55 беба више него у истом периоду претходне године.
„Шта друго можемо да пожелимо и шта друго јесте наш циљ него да нам се испуне колевке, да нам живе породице“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.
Она је указала на важност унапређења здравствене заштите и реализације пројекта регионалног клиничког центра, као и на потребу да породице у градским и сеоским срединама имају сигурност и услове да живе од свог рада.
Осврнула се и на значај пољопривредних домаћинстава, истичући да су вредне породице, њихов рад и способност да стварају и производе важни за будућност Ужица и читавог краја.
„Нама више ништа друго не треба него да нам такве породице живе и раде, да живе од свог труда, да стварају производе, баве се сточарством и пољопривредом и знају да ће држава бити сигуран ослонац и извесна подршка“, поручила је министарка.
Говорећи о културном наслеђу, нагласила је да се традиција не чува само у музејским витринама и установама већ и у породицама, кроз приче, песму и обичаје који се преносе са генерације на генерацију.
Ужичанима је упутила честитке, истичући њихово достојанство, понос и приврженост родном крају.
Љубомир Љубојевић – почасни грађанин града
Највише признање града Ужица за 2026. годину додељено је Љубомиру Љубојевићу, легендарном шаховском велемајстору који је својим резултатима обележио историју југословенског и српског шаха.
Љубојевић је титулу међународног мајстора стекао 1970, а велемајстора 1971. године. Био је првак Југославије 1977. и 1982. године, док је 1974. освојио Отворено првенство Канаде. Почетком 1983. године налазио се на трећем месту светске ранг-листе, одмах иза Анатолија Карпова и Гарија Каспарова.
За репрезентацију Југославије наступао је на 12 шаховских олимпијада, девет пута као прва табла. На Олимпијади у Скопљу 1972. године освојио је појединачну златну медаљу, а током олимпијских наступа и три бронзане медаље. Током каријере побеђивао је бројне водеће светске велемајсторе, укључујући светске шампионе Карпова, Каспарова и Вишванатана Ананда.
Ове године добитник је и Награде за животно дело Шаховског савеза Србије. Титула почасног грађанина представља признање његовим врхунским спортским достигнућима и вези са родним Ужицем.
Награда града Ужица: Од хуманости до науке, спорта и пољопривреде
Награда града Ужица за изузетне резултате у раду додељује се четрнаесторо појединаца и једној спортској екипи.
Међу добитницима су Ивана Јечменица, лична пратиља детета, за хуманост и посвећеност; Јелица Стевановић, наставница информатике и роботике; и Тијана Видаковић, наставница музике и руководилац етно-секције, за допринос музичком образовању и културном животу града.
Признање је припало и Славољубу Васићу, оснивачу и председнику Добровољног ватрогасног друштва „Кадињача“, као и екипи Лоб Сити Баскет 3х3 Севојно, која је освојила прво место на међународном турниру Плазма спортских игара младих у Сплиту. Екипу су чинили Вељко Драговић, Давид Павловић, Димитрије Страњаковић и Јован Никитовић, уз тренера Младена Туцовића.
За очување сећања на учеснике ратова и истраживање ратних меморијала награђен је Бојан Радојичић, док је Матија Павићевић, ученик Техничке школе, добио признање за иновативни пројекат „Цитадел“, заснован на вештачкој интелигенцији, и резултате у областима роботике и информатике.
Међу добитницима су и млади таленти: Матеја Трипковић, члан Стрељачког клуба „Алекса Дејовић“ и освајач бронзане медаље на Европском првенству у стрељаштву; Марија Минић, ђак генерације Основне школе „Нада Матић“ и успешна такмичарка из информатике и математике; и Вук Филиповић, који је остварио значајне резултате на републичким информатичким такмичењима и Српској информатичкој олимпијади.
За предан рад са децом и особама са сметњама у развоју награђена је Марица Лазовић, мастер дефектолог. Признање је припало и Јовиши Поњавићу, младом пољопривреднику из Никојевића, који развија породично газдинство, као и музичким уметницима Ђорђу Васиљевићу, наставнику хармонике, и Лазару Мијатовићу, ученику Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић“, који је освојио прво место на Светском трофеју у Француској.
Ова група добитника сведочи о разноврсности области у којима Ужичани остварују запажене резултате – од образовања и науке до културе, спорта, хуманости и развоја села.
Плакета града Ужица: Признање за деценије рада и доприноса заједници
Плакета града Ужица додељује се за резултате остварене током дужег временског периода. Овогодишњи добитници су:
– Народни музеј Ужице, за дугогодишњи рад на очувању и представљању културно-историјског наслеђа Ужица и Златиборског краја.
– СЗР „Смиж“, власника Жељка Селаковића, поводом 30 година успешног пословања у производњи врата и специјализоване опреме.
– Основна школа „Душан Јерковић“, за седам деценија рада у образовању и васпитању.
– Црвени крст Ужице, за 150 година хуманитарног деловања и помоћи грађанима.
– Проф. др Милован Лукић, за допринос образовању и истраживању историје Ужица и ужичког краја.
– Драгомир Циго Радовић, за вишедеценијски рад у култури, аматерском стваралаштву и друштвеном животу Севојна.
– Народна библиотека Ужице, за 170 година традиције, развој библиотечке делатности и ширење доступности знања и културе.
– Наташа Ракетић, новинарка и уредница Радио Београда 1, за професионални допринос новинарству и афирмацији Ужица.
– Небојша Котлајић, новинар и презентер РТС-а, за професионални рад и допринос неговању српског језика.
– Адам Бакрачлић, за допринос развоју сарадње Ужица и француског града Мезијер на Сени.
– Економска школа Ужице, за осам деценија образовања младих и учешћа у животу локалне заједнице.
– Проф. др Бранкица Тодоровић, за резултате у образовању, менторству и развоју ученичког предузетништва.
– Горан Мандић, власник штампарије „Инпринт граф“, за дугогодишње успешно пословање, хуманитарни рад и допринос граду.
Међу добитницима су установе које деценијама чувају образовни, културни и хуманитарни континуитет Ужица, али и појединци који су свој професионални рад усмерили на развој заједнице и представљање града ван његових граница.
Повеља града Ужица за Радмилу Николић и Милорада Ракића
Повеља града Ужица, за заслуге и дела која доприносе укупном развоју града, додељује се проф. др Радмили Николић и Милораду Ракићу.
Професорка Радмила Николић дала је вишедеценијски допринос педагошким наукама и образовању. Радила је у образовним установама ужичког краја, а на Учитељском факултету у Ужицу прошла је сва наставна и академска звања до редовног професора, обављајући и дужност декана. Објавила је више од 120 научних и стручних радова и 15 уџбеника и приручника.
Милорад Ракић, рођен 1925. године, учествовао је у Народноослободилачком рату од 1943. до 1945. године. Са својом јединицом учествовао је у ослобађању Београда 20. октобра 1944. године. Према образложењу признања, једини је живи учесник Београдске операције. За заслуге у рату одликован је, између осталог, Медаљом за храброст и Орденом заслуга за народ.
Дан града као подсећање на прошлост и обавезу према будућности
Свечана седница поводом 697 година од првог писаног помена Ужица била је прилика да се повежу историјско наслеђе, актуелни развојни пројекти и признање људима који су својим радом допринели угледу града.
У уметничком делу програма наступили су ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“, глумци ужичког Народног позоришта и првакиња Опере београдског Народног позоришта Љубица Вранеш.