У почетку блокадерских протеста, без обзира што су они ушли у потпуно насиље, како блокадом факултета или на улици, блокадери су имали безрезервну подршку опозиционих партија.
Надале су се опозиционе партије да ће блокадери, како су њихови ментори и налогодавци планирали, да сруше и преузму власт на улици. У хаосу који би тада настао опозиционари су видели и своју шансу.
На срећу пропао је покушај такозване обојене револуције, а избори које су блокадери почели да призивају, мислећи да их власт неће расписати, у законском року се расписаше за 25.октобар!
Некако сва пажња јавности била је усмерена на блокадере и потом на њихову „Студентску листу – студенти побеђују!“
Још пре расписивања избора, а нарочито по расписивању, настао је тотални галиматијас и хаос, код опозиционих, како парламентарних, тако и ванпарламентарних странака.
Основа парламентарне демократије са вишестраначким системом јесте да се странке организују, профилишу свој програм и спремају за изборе…То би требало да им буде и основни услов постојања.
А у Србији је тренутно све стављено наопако. Пошто је свима апсолутно јасно да су творци пројекта рушења Србије, као и финансијери, из иностранства , тада извршиоци пројекта морају безрезервно да их слушају.
За време блокадерског деловања за ове две године виђени су увек, на тим скуповима и многи лидери опозиционих странака, макар само статирали, без права да било шта кажу…
Када су избори расписани, очекивало се да се све странке на њих пријаве, међутим то се није десило.
Један добар део опозиционих странака и то већина, одустала је од учешћа на изборима , а неке су, што је невероватно и повлачиле већ предате изборне листе. До сада нешто овако у Европи није виђено.
Лидери тих странака изјавили су да подржавају такозвану студентску листу. Да не буде нико наиван, неким од лидера ових странака неко из иностранства је запретио или јако добро платио…
Оне опозиционе странке које су поднеле своје листе за излазак на изборе, чине лидери и њихове перјанице из ДОСовог режима, које смо већ имали прилике да видимо на делу док су упропашћавали Србију пуних 12 година.
Реално гледано здраворазумски грађани Србије, пред собом имају јасну слику ко се све пријавио за изборе, али …….
Некако се многе ствари брзо заборављају, а код блокадера није ни чудо, јер многи од њих су тада ишли у основну школу или тек почињали средњу. Нормално то не важи за њихове остареле идеологе који вуку конце.
Стотине фабрика је ДОСов режим у Србији затворио , а преко пола милиона људи је остало без посла. Али поменимо један типичан пример незнања или кратке памети.
За време, док је био градоначелник Београда, Драган Ђилас, марта 2014. године на аукцији продат је у стечају хотел „Југославиа“ и то за половину тражене суме. Купац се обавезао да ће уложити стотине милиона евра у адаптацију хотела, до чега никада није дошло.
Практично хотел је продат као зграда, а нови купац је одмах отпустио неколико стотина хотелских радника , а зграду испарцелисао и пуних десет година издавао разним закупцима, без иједног евра улагања.
Нови власник продао је зграду заједно са околним плацем који јој припада, фирми која је решила, и добила све потребне дозволе да тотално руинирану зграду сруши и подигне нови велелепни хотел, а поред две вишеспратнице једну стамбену, а другу пословну…
Када је у јесен 2024.године нови власник почео са рушењем зграде бившег хотела „Југославија“ исти ти који су првобитно радили на продаји хотела, сада као опозиционари почели су да демонстрирају против рушења већ оронуле зграде.
Почело се са ширењем лажи и изазивања панике да се ослобађа велика количина азбестне прашине која је изузетно канцерогена, што је изазвало панику грађана у околини, а нарочито код родитеља деце која иду у ОШ „Краљ Александар И“. Многи родитељи су одбили да шаљу децу у школу.
Није се поверовало у извештај Градског завода за заштиту здравља да азбеста нема, нити опасности од њега, па су ангажовани такозвани независни стручњаци из Немачке и Шведске, који су сталним мерењем установили то исто. И дан данас блокадери цепају паное око градилишта, јер је зграда бившег хотела одавно срушена, а нови хотел се гради. Све ово апсолутно подсећа и на акције око почетка изградње Београда на води.
Оваквих случајева у задњих две године има сијасет у Србији, што нам показује две ствари. Прво да многе ствари из прошлости нисмо знали или не желимо да знамо, а друго да треба оспоравати све оно што актуелна власт чини, у смислу напретка и развоја Србије.
У овај контекст можемо ставити и помрачене умове оних који су желели да зауставе изградњу ЕXПОа или оних са студентске листе који јавно саопштавају, да ако дођу на власт отказаће ЕXПО, што би вероватно и учинили јер они сви раде за паре из иностранства које се дају за рушење Србије.