Некада је готово свака стамбена зграда имала кућни савет, а комшије су се окупљале како би одлучивале о поправкама, чишћењу улаза и другим заједничким проблемима. Данас се о тим питањима одлучује на нешто другачији начин. Кућне савете заменила је формалнија организација стамбених заједница, али станари, односно власници станова, и даље имају важну улогу у доношењу одлука.
Закон о становању и одржавању зграда, донет 2016. године, увео је нови систем управљања стамбеним зградама у Србији. Уместо некадашњих кућних савета, данас постоје скупштине стамбених заједница, док је за организовање свакодневних послова задужен управник или професионални управник.
Ко данас одлучује о проблемима у згради?
Скупштину стамбене заједнице чине власници станова и других посебних делова зграде. Они одлучују о питањима попут одржавања заједничких просторија, поправке крова, улагања у фасаду, замене инсталација и трошења заједничког новца.
Управник може бити један од власника станова којег изаберу остали власници, али стамбена заједница може одлучити и да ангажује професионалног управника.
Његов посао није само да организује састанке и прикупља понуде мајстора. Управник је задужен за спровођење одлука скупштине, организовање одржавања заједничких делова зграде, вођење евиденције прихода и расхода и старање о реализацији програма одржавања.
Ипак, важно је знати да управник не доноси самостално све одлуке. О већим улагањима и питањима из надлежности скупштине одлучују власници, док управник организује спровођење усвојених одлука.
Када управник мора хитно да реагује?
Једна од најважнијих законских обавеза управника односи се на хитне интервенције.
Уколико пукне водоводна цев, дође до озбиљног проблема са електроинсталацијама, заглављивања људи у лифту или опасности од пада делова фасаде, управник не сме да игнорише пријаву.
Према закону, дужан је да одмах по сазнању, а најкасније у року од 48 часова ако из објективних разлога није могао раније, предузме одговарајуће мере или обавести надлежну службу и затражи хитну интервенцију.
То не значи да сваки квар мора бити потпуно отклоњен у року од два дана, већ да управник мора благовремено да предузме прописане кораке како би се проблем решио.
Уколико то не учини, може одговарати за штету насталу због пропуштања потребних мера.
Шта ако комшије праве буку или не поштују кућни ред?
За професионалне управнике закон предвиђа и додатне обавезе. Они морају да примају пријаве кварова и других проблема, укључујући буку, кршење кућног реда и друге штетне утицаје, сваког дана, током 24 часа.
Професионални управник дужан је да евидентира пријаве и, када је потребно, обавести надлежне органе и затражи предузимање одговарајућих мера.
Међутим, управник није полицајац нити комунални инспектор. Он не може сам да кажњава комшије због буке, али може да обавести надлежне службе и покрене решавање проблема.
Шта ако управник не ради свој посао?
Станари нису дужни да трпе неодговорно управљање зградом. Уколико управник не организује одржавање, не спроводи одлуке скупштине или занемарује своје обавезе, власници могу покренути питање његове смене.
Скупштина стамбене заједнице може да разреши изабраног управника, док се код професионалног управљања поступа у складу са законом и уговором закљученим са организатором професионалног управљања.
У случају кршења законских обавеза, станари се могу обратити и надлежној инспекцији локалне самоуправе.
Занимљиво је да закон предвиђа одржавање седница скупштине стамбене заједнице најмање два пута годишње. То значи да власници станова имају прилику да редовно разматрају трошкове, планирају поправке и контролишу управљање заједничком имовином.
Иако су некадашњи кућни савети променили назив и начин рада, њихова основна сврха остала је иста – да се заједнички проблеми решавају договором власника станова. Разлика је у томе што су данас надлежности, обавезе и одговорност управника прецизније уређене законом.
Извор: 24седам