Од 1. октобра у Србији су доступне нове терапије за рак дојке о трошку државе, што побољшава могућности лечења пацијенткиња.
Др Милан Жегарац каже да је рак дојке у раној фази излечив у 90 одсто случајева, а мамографија остаје кључна за рано откривање.
У Институту је доступно и генетско тестирање, укључујући БРЦА анализу, које помаже у избору терапије и обима операције.
Од 1. октобра пацијенткињама у Србији доступне су нове иновативне терапије за одређене типове карцинома дојке, о трошку државе. Директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац каже да је рак дојке, када се открије у раној фази, излечив у 90 одсто случајева. Истиче да се жене све раније јављају на прегледе и да је мамографија и даље најважнија метода раног откривања болести.
Октобар је месец подизања свести о превенцији и борби против рака дојке, најчешћег малигног обољења код жена. Редовни прегледи и рано откривање болести кључни су за успешно лечење, а од почетка овог месеца пацијенткињама у Србији доступне су и нове терапијске могућности.
Директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да се у тој установи свакодневно лечи велики број онколошких пацијената, међу којима су и жене оболеле од карцинома дојке.
„Данас је планирано отприлике 12, 13 операција пацијенткиња са карциномом дојке. Само јуче смо имали 160 конзилијарних прегледа, а 375 пацијената је зрачено. То су велики бројеви и велики број пацијената се лечи овде“, наглашава др Жегарац.
Рано откривање болести омогућава излечење у 90 одсто случајева
Према његовим речима, последњих година приметан је напредак у свести грађана о значају превентивних прегледа, због чега се пацијенткиње све чешће јављају лекарима у ранијим стадијумима болести.
„Ми то већ видимо, свест је боља и пацијенти се раније јављају. Када се пацијент јави на време, рак дојке је у 90 одсто случајева излечив, посебно у почетним стадијумима. Малтене са дневном хирургијом ми решимо проблем“, истакао је директор Института.
Објашњава да је циљ скрининга и дијагностичких процедура да се болест открије у фази када је лечење једноставније и успешније.
Све је више и пацијенткиња које долазе на дијагностичке процедуре, биопсије и операције којима се откривају преканцерозна стања или карциноми у почетној фази.
„То су или преканцерозна стања или почетни карциноми, што је свакако поента свега, да се открије на време. Ти пацијенти са хирургијом заврше лечење“, нагласио је Жегарац.
Нове терапије о трошку државе од 1. октобра
Од почетка октобра у Србији су о трошку државе доступне нове иновативне терапије за одређене типове карцинома дојке, укључујући и метастатску фазу болести.
Доктор Жегарац истиче да су тиме значајно проширене могућности лечења пацијенткиња код којих је болест узнапредовала.
„Доступна је нова терапијска опција за метастатски карцином дојке“, рекао је Жегарац, додајући да су нове терапије доступне и за ситноћелијски и неситноћелијски карцином плућа, карцином јетре, жучних путева, мокраћне бешике и одређене групе карцинома јајника.
Говорећи о различитим типовима карцинома дојке, укључујући ХЕР2 позитивне и ХЕР2 ниско позитивне туморе, навео је да је велики број пацијенткиња обухваћен доступним терапијским опцијама.
Подсетио је да је и за пацијенткиње са троструко негативним карциномом дојке раније обезбеђена имунотерапија.
„Покривени смо са свим терапијским опцијама за карцином дојке, малтене за све пацијенте“, истакао је Жегарац.
Прва мамографија са 40 година, редован скрининг од 50. до 69. године
Директор Института наглашава да је, упркос напретку у лечењу, превенција и даље најважније средство у борби против рака дојке.
„Моја порука је увек једна реч, то је скрининг. Мамографија је била и остала главна метода у скрининг испитивању и у дијагностици карцинома дојке“, поручио је др Жегарац.
Објаснио је да би жене прву мамографију требало да ураде са 40 година, док је редован организовани скрининг намењен женама од 50 до 69 година.
„Са 40 година жена треба да уради прву мамографију. То није скрининг, то је иницијална мамографија. Ако је у реду, онда једно три године не треба“, навео је Жегарац.
Додао је да су важни и редовни ултразвучни и клинички прегледи дојки, који доприносе благовременом откривању промена.
Генетско тестирање доступно о трошку државе
У Институту за онкологију и радиологију Србије доступно је и генетско тестирање, које омогућава да се код одређених пацијенткиња утврди наследна предиспозиција за развој карцинома и одабере одговарајуће лечење.
жена палаве косе везане у реп на мамографском прегледу, кадар с леђа, у позадини жена радиолог
Мамографија може да открије промене на дојци пре него што могу да се напипају Фото: Схуттерстоцк
Жегарац је објаснио да у тој установи ради генетско саветовалиште, а да се на основу посебног упитника одлучује које пацијенткиње треба упутити на тестирање.
„Код млађих жена код којих се постави дијагноза карцинома, све добијају БРЦА тестирање, јер је нама то јако битно из више разлога“, рекао је Жегарац.
Резултати генетског тестирања важни су за одлуку о обиму хируршке интервенције, али и за избор терапије.
Додао је да је пацијенткињама са утврђеним БРЦА мутацијама доступна и одговарајућа терапија о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.
Лечење у року од месец дана, операције и зрачења у више смена
Говорећи о листама чекања, Жегарац је навео да одређено чекање постоји, али да Институт настоји да пацијенти у предвиђеним роковима започну лечење.
„Мало чекања мора да буде. Нигде не може данас за сутра. Али, наравно, ми настојимо да у предвиђеном року, у оквиру месец дана, пацијенти добију зрачење, крену са терапијом или буду оперисани“, објаснио је директор Института.
Како би се смањило време чекања, запослени раде и пре и после подне, док се зрачна терапија спроводи практично у три смене.
Ипак, наглашава да брзина није једини критеријум успешног лечења, већ је неопходно да свака пацијенткиња прође све прописане дијагностичке и терапијске процедуре.
„Најбитније је да се пацијенти лече онако како треба, да се не испусти ништа, да се уради онако како је прописано, и онда можемо да очекујемо излечење“, закључио је др Милан Жегарац.
Извор: Курир